Сједињене Америчке Државе и Иран прешли су пут од поузданих савезника до заклетих непријатеља. Историјат односа Вашингтона и Техерана обележили су период савезништва након Другог светског рата, а затим период непријатељства након Исламске револуције крајем 70-их година прошлог века који је и данас на снази.
Једна од кључних тачака у овим односима је 1953. година када је државним ударом збачен демократски изабрани премијер Мохамед Мосадек. Овај државни удар подржале су америчке и британске обавештајне службе тајном операцијом под кодним називом „Ајаx“.
Главни разлог за америчку подршку у државном удару је чињеница да је Мосадек донео одлуку о национализацији иранске нафтне индустрије, која је до тог тренутка била у британском власништву.
Након његовог збацивања, на власт је постављен шах Мохамед Реза Пахлави, ауторитарни монарх.
Он се током 26-годишње владавине ослањао на америчку подршку. Пахлави је власт одржавао уз помоћ тајне полиције Савак коју су обучавали припадници ЦИА-е.
Када је реч о спољнополитичком аспекту, овај монарх је држао Иран подаље од Совјетског Савеза, а његова земља била је кључна америчка обавештајна испостава за надзор Блиског Истока и дела Централне Азије.
Заокрет у односима је уследио 1979. године. Аутократска власт Пахлавија, корупција и вестернизација Ирана довели су до исламске револуције, којом је Пахлави збачен са власти.
Након његовог доласка на власт уследило је нагло заоштравање односа са Сједињеним Америчким Државама. Неколико месеци након револуције, група студената оданих Хомеинију опколила је, а затим упала у америчку амбасаду у Техерану и том приликом за таоце је узела 52 службеника амбасаде.
Уследила је најдужа талачка криза у историји која је трајала 444 дана и која је окончана 20. јануара 1981. године.
Вашингтон је након упада демонстраната у амбасаду прекинуо дипломатске односе са Техераном и увео му санкције. Такође, 80-их година прошлог века настављено је продубљивање непријатељства.
Ирачки председник Садам Хусеин напао је Иран 1980. године очекујући америчку подршку коју је и добио у осмогодишњем рату. У јеку Ирачко-иранског рата Хезболах је као ирански прокси извео бомбашке нападе на америчку амбасаду и војну базу у Бејруту када је погинуло на стотине људи.
Након тога је амерички председник Роналд Реган означио Иран као земљу спонзора тероризма.
Тензије су подигнуте на додатни ниво 1988. године када је ракетом испаљеном са америчког ратног брода оборен ирански путнички авион. Том приликом је погинуло свих 290 путника и чланова посаде.
У 21. веку курс односа остао је готово исти. Након терористичког напада на куле Близнакиње у Њујорку 11. септембра 2001. године, амерички председник Џорџ Буш је означио Иран као део осовине зла заједно са Ираком и Северном Корејом.
Додатне тензије изазвао је ирански нуклеарни програм. Међународни посматрачи открили су непријављене нуклеарне локације, након чега је Запад увео додатне санкције Техерану.
Међутим, одлуком Доналда Трампа 2018. Сједињене Америчке Државе су напустиле овај споразум, након чега су преговарачки напори враћени на полазну тачку, закључно са операцијом „Поноћни чекић“, када су амерички бомбардери бомбардовали иранска нуклеарна постројења.
