Тужилац Међународног кривичног суда у Хагу Карим Кан тренутно је у центру пажње због одлуке да затражи расписивање налога за хапшење „протагониста“ сукоба у Гази. Он је рекао да су против Нетањахуа и министра одбране Јоава Галанта поднети налози за хапшење на основу оптужнице због „изазивања истребљења, изазивања глади као метода рата, укључујући ускраћивање хуманитарне помоћи и намерно циљање цивила у сукобу“. Поред тога, суд је затражио и хапшења лидера Хамаса – Јахје Синвара, Мохамеда Деифа и Исмаила Ханијеа. Њих тројица се терете „за истребљење, убиство, узимање талаца, силовање и сексуалне нападе“.
Одлука, премда нема директан утицај на бојно поље јер неће довести до прекида ватре, изазвала је талас политичких реакција у Израелу и Гази, али и шире од Блиског истока.
„МКС спасио Нетањахуа“
„Међународни кривични суд је управо спасао Бењамина Нетањахуа“, наслов је Политикове анализе јучерашње одлуке МКС.
Како се истиче, оптужбе за ратне злочине навешће Израелце да се окупе око свог „збаченог“ премијера.
Израелски ратни кабинет био је на ивици колапса током викенда пошто је пензионисани генерал, иначе министар и члан ратног кабинета Бени Ганц запретио да ће напустити владу ако Нетањаху не представи план како ће управљати Газом после рата.
Ултиматум је појачао политички притисак на израелског премијера. „Избор је у вашим рукама“, рекао је Ганц Нетањахуу у суботу, пренео је АП.
Међутим, „побуна“ пензионисаног генерала остала је у сенци јучерашњег саопштења главног тужиоца Међународног кривичног суда Карима Кана.
Кан је тражио налоге за хапшење Нетањахуа и израелског министра одбране Јоава Галанта, као и тројице лидера Хамаса, укључујући Јахју Синвара, вођу исламистичке групе у Гази.
Могу ли се Израел и Хамас уопште поредити?
Одлучност свих страна да примењују међународно право и законе оружаног сукоба је у срцу одлуке МКС-а.
„Ниједан војник, ниједан командант, ниједан политички вођа – нико не може деловати некажњено“, наводи се. Закон се, додаје се, не може селективно примењивати. Ако се то деси „створићемо услове за његов колапс“.
Одлука је протумачена као покушај да се акције обе стране доведу у склад са стандардима међународног права, што је изазвало негодовање у Израелу и шире.
Кан не упоређује директно две стране. Он износи своју тврдњу да су и једни и други починили ратне злочине и злочине против човечности.
Такође се наглашава да је овај најновији рат избио у контексту „међународног оружаног сукоба између Израела и Палестине и паралелно, немеђународног оружаног сукоба између Израела и Хамаса“.
Иначе, Суд третира Палестину као државу која је обезбедила статус посматрача у УН, што јој је омогућло да потпише Римски статут којим је створен МКС.
Нетањаху је, међутим, изјавио да Палестинци никада неће стећи независност током његовог живота.
Бес у Израелу
Израелски премијер је љутито реаговао на вест да би могао да се суочи са налогом за хапшење због ратних злочина и злочина против човечности.
Ово је „потпуно изобличење стварности“, нагласио је он. Израел води „праведан рат против Хамса, геноцидне терористичке организације која је починила најгори напад на јеврејски народ од холокауста“, додао је.
Он је такође напао Карима Кана, главног тужиоца МКС-а, описујући га као „једног од великих антисемита модерне ере“.
Кан је, како је рекао, био попут судија у нацистичкој Немачкој који су Јеврејима ускратили основна права и дозволили холокауст. Његова одлука да тражи налоге за хапшење „немилосрдно долива уље на ватру антисемитизма који бесни широм света“.
Нетањаху је говорио на енглеском језику на снимку који је објавила његова канцеларија, управо да би његова порука стигла и до иностране публике до које му је највише стално – САД.
Чинило се да је гнев који је премијер изразио у ширем смислу одражавао став Израелаца против Канове одлуке.
Ако су се Кан и његов тим од шест стручњака – од којих су пет Британци, надали да би оптужујући обе стране за ратне злочине и злочине против човечности могли да изазову паузу у борбама и убеде Израел да преиспита своју војну кампању, биће разочарани, наводи се у анализи Политица.
У року од неколико минута од објављивања вести, израелски опозициони лидер Јаир Лапид, један од највећих Нетањахуових противника, осудио је Кана и одбацио његову најаву као „катастрофу“.
Лапид је рекао да се нада да ће амерички Конгрес осудити Канову иницијативу. Он иначе недељама позива Нетањахуа да пристане да пусти земљу на нове изборе, иако је то мало извесно.
„Налози МКС-а су потпуни промашај“, написао је Лапид на мрежи X – „Не можемо прихватити нечувено поређење између Нетањахуа и Синвара, између лидера Израела и лидера Хамаса“.
И сам Ганц је брзо кренуо за њим.
„Паралела између лидера демократске земље одлучне да се брани од грозног тероризма са вођама крвожедне терористичке организације Хамас је дубоко нарушавање правде и флагрантни морални банкрот“, нагласио је он, преноси „Тимес оф Исраел“.
Притисак на Нетањахуа јача његову позицију, оцењују међународни аналитичари.
Рођаци Израелаца које Хамас и даље држи у заробљеништву у Гази, а који су такође активни у Форуму породица талаца и несталих, који све више критикује Нетањахуа, поздравили су издавање потерница за високим званичницима Хамаса, али су критиковали „једначину између руководства Израела и терориста Хамаса“.
Нетањахуа је подржао амерички председник Џозеф Бајден, који је у саопштењу рекао да је „нечувено“ издавати налоге за хапшење. Не постоји „никаква еквиваленција између Израела и Хамаса“, нагласио је он.
Супротно томе, шеф европске дипломатије Жозеп Борељ говорио је о „поштовању одлука Међународног кривичног суда“.
„Све државе које су ратификовале статут МКС-а дужне су да спроводе његове одлуке“, рекао је високи председник ЕУ.
Хамас: Изједњачавање жртве са починиоцем
Хамас је, са своје стране, захтевао да се оптужбе против његових лидера повуку, тврдећи да тужилац МКС-а „изједначава жртву са починиоцем“, пренео је „Тимес оф Исраел“.
Наводи се да је захтев за издавање налога за хапшење израелског руководства стигао седам месеци касније, након што је „израелска окупација починила хиљаде злочина“.
Бтселм, водећа израелска група за људска права, рекла је да налози сигнализирају „брзо спуштање Израела у морални понор“.
„Међународна заједница показује Израелу да више не може да одржава своју политику насиља, убијања и уништавања без одговорности“, додаје се.
Активисти за људска права се годинама жале да моћне западне земље, на челу са САД, затварају очи пред израелским кршењем међународног права.
Како ће се то одразити на актере рата
Што се тиче правног развоја случаја, веће судија МКС-а ће размотрити да ли да изда налоге за хапшење.
Уколико дође до одлуке у корист расписивања потерница, државе које су потписале Римски статут МКС биће у обавези да ухапсе особе с потернице ако буду у прилици.
Међу 124 потписиника повеље нису Русија, Кина и САД. Ни Израел није потписао.
Међутим, МКС је пресудио да има законска овлашћења да кривично гони починиоце ратних злочина, јер су Палестинци потписали статут.
Британски премијер Риши Сунак рекао је да акције МКС-а „не помажу у постизању прекида непријатељстава, ослобађања талаца или испоруке хуманитарне помоћи“.
Међутим, ако се издају потернице, Британија ће морати да настави са хапшењима осим ако не буде могла успешно да утврди да Нетањаху има дипломатски имунитет.
Јоав Галант такође не би могао слободно да путује, понајвише због речи које је изјавио два дана након напада Хамаса, 7. октобра 2023, преноси ББЦ.
„Наредио сам потпуну опсаду Појаса Газе. Неће бити струје, хране, горива, све је затворено… боримо се са људским животињама и поступамо у складу са тим“.
Ако буде издат налог за хапшење Исмаила Ханије, и шефу политичког крила Хамаса биће тешко да путује на састанак са арапским лидерима.
Вероватно ће много више времена проводити у својој бази у Катару, који, као ни Израел, није потписао Римски статут којим је успостављен МКС.
Друга двојица оптужених лидера Хамаса, Јахја Синвар и Мохамед Диеф наводно се крију у Гази.
Међутим, веома важан изузетак за Нетањахуа и Галанта су САД. Бела кућа сматра да Међународни кривични суд нема надлежност над сукобом. У питању је став који би могао да прошири јаз унутар Демократске странке Џоа Бајдена око рата.
Најпрогресивнији међу демократама већ су поздравили акцију МКС.
Насупрот томе, чврсти савезници Израела међу демократама могли би подржати републиканске потезе за усвајање закона којима би санкционисали званичнике МКС-а или им забранили улазак у САД.
