Вашингтон се спрема да спроведе дивљи експеримент, тако што ће испробати шта се дешава када се један од „реметилаца“ Силиконске долине сусретне са највећом светском бирократијом, пише Политицо.
Најбогатији човек на свету Илон Муск се лично појавио у престоници САД у среду ујутру, дан након што га је новоизабрани председник Доналд Трамп поставио да води „Министарство за владину ефикасност“ (ДОГЕ), то јест иницијативу за смањење расипништва владе, превара и неефикасности, где год технолошки могул одлучи да их нађе.
Две велике непознанице се већ надвијају над читавом идејом. Једна је на које ће тачно делове владе циљати нова институција. Друга је колико ће то озбиљно схватити у Вашингтону.
Маск ће водити пројекат заједно са Вивејком Рамасвамијем, биотехнолошким инвеститором и савезником МАГА покрета, који се на унутарстраначким изборима надметао са Трампом, па га затим подржао.
Обојица су аутсајдери у Вашингтону и, на основу онога што су изјављују, планирају да унесу радикалну перспективу у комплетну идеју о реформи владе.
Трамп је ту идеју представио својим уобичајеним бомбастичним обећањима у изјави свог транзиционог тима објављеној на његовој друштвеној мрежи Трутх Социал.
„Ово ће постати, потенцијално, ’Пројекат Менхетн‘ нашег времена“, написао је он, додавши да ће послати „ударне таласе кроз систем“.
Маскова главна агенда у овом пројекту већ изазива неверицу у Вашингтону. Он је о тој идеји расправљао са Трампом месецима након што ју је двојац први пут изнео, током интервјуа уживо на мрежи X, и казао на Трамповом митингу у Њујорку у октобру да ће скресати федерални буџет за два билиона долара. Није јасно да ли је мислио на период од више од једне деценије или на годину. Ако је у питању друга опција, то би било довољно да затвори скоро целу владу, укључујући Пентагон.
Са своје стране „ударног таласа“ Рамасвами је предложио отпуштање федералних службеника са непарним бројевима социјалног осигурања (налик ЈМБГ-у). Он такође сматра сматра да би ФБИ требало угасити, а 1,5 милиона државних службеника отпустити. Током кампање је најавио и да жели „крсташки рат“ против велике владе у Министарству образовања, Пореске управе, као и стране помоћи Украјини, Израелу и Тајвану.
Конкретни детаљи о томе како ће ДОГЕ план заправо изгледати, како ће применити промене или чак како би „министарство“ уопште било попуњено за сада су оскудни.
Један значајан детаљ је, међутим, да „министарство“ заправо уопште није део владе. Функционисаће више као тзв. Грејс комисија бившег председника Роналда Регана, намењена контроли трошкова федералне потрошње, пружајући „савете и смернице изван владе“ о смањењу потрошње и реструктурирању федералних агенција.
Маск је ипак скочио право у борбу. Провео је среду у пратњи Трампа на Капитол Хилу, присуствујући састанку републиканске конференције у Представничком дому и упознајући се са владом којој је његових 200 милиона долара помогло да дође на власт.
Још увек је нејасно да ли чак и највећи „јастребови“ могу да „сваре“ Маскове предложене резове. Обећањем да ће користити свој комитет за политичку акцију (ПАЦ) за избор победника на предстојећим републиканским предизборима, он би потенцијално могао да има много утицаја у Конгресу као донатор. Међутим, на основу веома раних резултата, тај утицај за сада није толико јак јер су републиканци у Сенату изабрали сенатора Џона Туна за лидера већине, уместо Масковог преферираног кандидата Рика Скота.
Ипак, очекује се да ће се Маск снажно залагати за исти немилосрдни стил менаџмента који је применио у мрежи X, када је купио некадашњи Твитер, као и у компанији „Тесла“. За то време уверава „Теслине“ инвеститоре да је именовање само привремено. Имајући у виду његову опсежну колекцију јавних изјава о пословној империји и политичким преференцијама, трошење новца на животну средину, права радника и политику разноликост, правичности и инклузије (ДЕИ) могло би бити на удару.
Што се тиче Рамасвамија, конкретни планови су још мање јасни. Чак је на X-у објавио да скупља идеје, написавши да ће „ДОГЕ ускоро почети да прикупља примере државног расипништва, превара и злоупотреба“.
Чак и заговорници веће ефикасности америчке владе сумњају колико је све ово мудро и колико је вероватно.
Главне препреке пред Маском и Рамасвамијем
Џенифер Палка, виша сарадница у Нисканен центру и бивша сарадница некадађњег председника САД Барака Обаме, похвалила је циљ пројекта да учини „склеротичну“ федералну владу ефикаснијом и одговорнијом.
„Ако Илон дође у град и жели да предузме нешто да сруши део те корице која се формирала.… Мислим да је то сјајно, желим му срећу и радо бих помогла“, рекла је Палка за Дигитал Футуре Даилy (ДФД), издање часописа Политицо.
Она је, међутим, упозорила да би превише груб приступ могао на крају да осујети добар део циља комисије, што је да омогући другој Трамповој администрацији да ефикасно спроводи своју политику.
„Ако желе да разнесу (државне службе)… то је веома лоша идеја“, рекла је Палка.
Предлози се већ нижу у технократским политичким круговима шта би ДОГЕ могао да постигне. Ден Липс, Семјуел Хамонд и Томас Хохман из Фондације за америчке иновације објавили су извештај у октобру под насловом „Агенда ефикасности за извршну власт“, у којој се наводи како нова администрација може елиминисати „расипање, превару и дисфункцију“ уз помоћ вештачке интелигенције алате и посла који је обавља Владина служба за одговорност.
Палка је изнела неколико једноставних принципа за бирократску реформу, рекавши да администрација треба бити у могућности да запосли и задржи праве људе, што ће захтевати реформу државне службе, смањити њихово оптерећење и фокусирати их на резултате, што захтева одговарајуће процедуре и чишћење политике и „регулаторне корице“, и улагање у дигиталну инфраструктуру и инфраструктуру обраде података и „затварање круга између политике и њене имплементације”.
Оно што стоји на путу узвишеним циљевима је како би таква комисија заправо изгледала, и колику подршку може очекивати од федералне владе. Када је Обама формирао Боулс-Симпсонову Националну комисију за фискалну одговорност и реформу како би се ухватила у коштац са државним дугом након Велике рецесије, у њој су се налазиле личности из јавног и приватног сектора, укључујући и чланове Конгреса. И што је најважније, према Закону о Федералном саветодавном комитету из 1972. године, састанци и записници били су предмет јавног надзора, што, како наводи Политицо, није пријатно личностима попут Маска и Рамасвамија.
Муск и Рамасвами би могли да затраже средства за комисију од Конгреса. Ако им то буде одбијено, могли би сами да финансирају комисију. Чак и тада, неки који би иначе били оптимистични у погледу другог Трамповог мандата изразили су забринутост да би Маскови огромна пословна уплтеност могла да доведе до сукоба интереса који би кочио његову мисију да „пошаље ударне таласе кроз систем“.
„Он је финансирао председникову кампању, а његове компаније су умешане у све врсте регулаторних режима. Сукоби интереса су масивни и страшни“, рекао је за ДФД Сохраб Ахмари, аутор и суоснивач Цомпацт Магазине-а који је недавно писао о предстојећој борби за надмоћ између конкурентских центара моћи у Трамповој администрацији. Такође је тврдио да би Маск требало да се повуче из управе X-а како би избегао његово представљање као „владиног органа“.
Палка је тврдила да би ДОГЕ на крају могао ефикасније да постигне свој циљ приближавањем влади, посебно имајући у виду ограничени временски оквир који је Маск себи дао да обави свој посао.
„Каже да је ту само шест месеци, а они ће изгубити део тог времена, иронично, због бирократије која им је неопходна да би могли било шта да ураде. Била сам део комисија… где пишете ове препоруке, а затим их шаљете, тако да сте један корак удаљени од механизама стварних промена. Или често два или три корака“, рекла је Палка.
