Потпредседница Сједињених Америчких Држава Камала Харис званично је прихватила номинацију Демократске странке да буде њена кандидаткиња на председничким изборима у новембру. Обећала је борбу за средњу класу и на моменте оштро критиковала свог противкандидата из Републиканске странке Доналда Трампа. Он је на друштвеним мрежама питао зашто није док је на власти урадила више на решавању проблема на које се жали.
И последње вече конвенције обележили су протести незадовољних грађана политиком Вашингтона према рату у Гази.
У говору који је трајао 45 минута, Камала Харис говорила је о свом личном животу, и о слободама које су угрожене. Обавезала се да ће бити председница свих Американаца и да ће водити економију која даје свима једнаке шансе.
„У име народа, у име сваког Американца, без обзира на странку, расу, пол или језик, у име моје мајке и људи са којима сам одрасла, људи који вредно раде, који јуре своје снове и који пазе једни на друге, прихватам номинацију за председника Сједињених Америчких Држава“, казала је она за говорницом.
Према њеним речима, новембарски избори су најважнији у историји земље, јер би повратак Доналда Трампа у Белу кућу имао озбиљне последице. Не само због хаоса који је створен док је био на власти, већ и свега што се десило кад је изгубио изборе.
„Његова је намера да затвара новинаре, политичке противнике, сваког ко га види као непријатеља. Замислите коју ће моћ имати после одлуке Врховног суда да је имун од кривичног гоњења“, рекла је Харис.
Трамп се нашао на мети критика и кад је реч о абортусу. Она сматра да би он као председник увео националну забрану абортуса и укинуо абортус лековима.
„Једноставно, они су сишли с ума и морамо да се запитамо зашто не верују женама. Е па ми верујемо женама и када Конгрес усвоји закон да се врате репродуктивна права, ја ћу као председница то поносно потписати“, обећала је кандидаткиња демократа.
Завршено вече конвенције обележило је и обраћање некадашњег републиканца Адама Кинзингера, који је странку напустио после напада на Капитол 6. јануара 2021. Он је поручио да су демократе патриоте као и републиканци.
„Наша демократија је била тада нарушена, пошто су преваре и срамота Доналда Трумпа довели до опсаде Капитола Сједињених Држава. Тог дана сам био сведок скрнављења наше свете традиције, мирне транзиције, моћ укаљану од човека који је био сувише слаб да прихвати пораз“, рекао је Кинзигер.
У Чикагу су поново одржани про-палестински протести. Неколико десетина људи покушало је да уђе у конгресни центар, када је накратко дошло до сукоба с полицијом.
Инфлуенсери „истиснули“ класичне новинаре са конвенције
Све се мења, па и начин на који се организују политичке кампање. Ова председничка кампања у Америци је можда и најбољи доказ за то, јер управо на завршеној демократској националној конвенцији веома важну улогу су играли тзв. инфлуенцери са друштвених мрежа и „контент креатори“, како се то не каже, који су први пут добили акредитације и активно су извештавали са овог вишедневног догађаја.
То је део стратегије демократа да привуку млађе бираче, који се по истраживањима у великом проценту, чак 70 одсто, информишу искључиво преко друштвених мрежа.
Иако су и републиканци ове године позивали инфлуенцере, њих 70-ак, ипак су демократе то урадиле у знатно значајнијем броју.
Они су у тзв. боксу за инфлуенцере на конвенцији радили оно што и иначе раде: правили селфије, постовали на својим друштвеним мрежама, обраћали се својим бројним пратиоцима. Али, овај пут је то било са озбиљним политичким контекстом. Наводно нису добили никакве инструкције од демократа, већ им је само речено да буду оно што јесу.
Многи од њих уопште немају никакво политичко упориште, већ су модни инфлуенцери, попут на пример Ворен Синклер, која је на овој демократској конвенцији слала политичке поруке да је ту да оснажи гласове жена и они који су, како је написала, изван тренутних родних бинарних стандарда. Она, рецимо, на свом фиду уопште нема политичких садржаја и много је познатија по томе што је заштитно лице једне компаније која производи препарате за негу лица и за негу коже.
Она има, иначе, тек неколико десетина хиљада пратилаца, што можда и није мало, али је свакако значајно мање од неких, попут особе која се представља са „Ундер тхе Деск Неwс“, која има више од три и по милиона пратилаца и позната је америчка онлајн личност и подкастер. Он је искористио своје присуство на овој конвенцији и своју акредитацију да позове Палестинце да изађу на изборе и да гласају за Камалу Харис.
У разговору за Еуронеwс Србија, новинарка Гласа Америке Јована Ђуровић пре свега је рекла да је циљ конвенције био да се бирачима представе Харис и њен потпредседнички кандидат Тим Волц и да им такорећи „уђу у кућу“, што је и остварено. Затим је оценила да се њено излагање није много разликовало од онога што је иаче радила у администрацији председника Џозефа Бајдена, с тим да га је „зачинила“ личном причом.
„Чули смо говоре о слободама, о праву на абортус, о миграцији, један део говоре је посветила спољној политици и то је све мање-више било исто. Али оно што је Камала Харис поделила синоћ са публиком, је њена лична прича. Њој је синоћ била годишњица венчања, 10 година од венчања са супругом Дагом Емхофом и свој говор је почела тако што му је честитала ту годишњицу. Говорила је много о свом детињству, о својој мајци која је имигранткиња из Индије, о свом мешовитом пореклу, о томе како је одрастала у средњој класи у радничком кварту, о томе како је одлучила да постане тужитељка за то што је у школи имала другарицу у којој је сексуално злостављао очух, о свим проблемима са којима се суочавала и у свом путу, преко тужитељка и сада кандидаткиња за Белу кућу. Чини се да је на тај начин, дељењем личне приче, Камала Харис желела да каже бирачим ‘ја вас разумем, ја можда стојим овде на подијуму као кандидаткиња, али ја сам једна од вас. Разумем ваше бриге, разумем ваше проблеме, била сам средња класа и настојаћу да се борим, да вам помогнем, да вам живот буде боље'“, објаснила је новинарка.
Ђуровић је опет напоменула да се Харис пре свега бавила темама које је иначе покривала као потпредседница, с тим да јој је тема абортуса иначе јако блиска.
Бајден о тој теми никада није говорио експлицитно и жустро. Никада није употребио реч ‘абортус’, већ право на избор, зато што се плаши одмазде католичких гласача, јер је он и сам католик. Међутим, Камала Харис је у томе говорила без длаке на језику, без устезања. Говорила отворено, што смо чули синоћ, таква је била реторика и као потпредседнице“, оценила је наша саговорница.
Јужна граница као „врућ кромпир“ за Харис
Ђуровић сматра да је питање миграције и порозне јужне границе нешто што је уваљено Харис када је постала потпредседница „као врућ кромпир“, али да је она остварила некакав помак.
„Ситуација на америчкој граници, ти илегални уласци, то је питање које деценијама ниједна администрација није успела да реши. Камала Харис је имала један мали помак у томе. Успела је да са лидерима појединих централноевропских земаља испослује да број миграната, који из тих земаља долази у Америку буде мањи. Али да реко тога да је ситуација решена. Граница је питање које је ужасно комплексно и које ниједна администрација до сада, ни Трампова, није успела да реши“, рекла је новинарка.
Као додатни одговор на критике Трампа да Харис не треба да се жали јер је била на власти три и по године, Ђуровић подсећа на договор који су постигле обе странке, али који није примењен.
„Камала Харис је потписала још једну ствар која се, наравно, заборавља, јер вести иду јако брзо и све се живо заборавља. То је да је Бајденова администрација, са републиканцима у Конгресу, постигла пре неколико месеци договор о безбедности границе. Јако се дуго о томе преговарало и на крају су дошли до компромисног решења и малтене је дошло до тога да се потпише, а онда је Трамп рекао ‘мени се ово не свиђа’ и вратили су просто тај предлог на почетак, није ступио на снагу. Камала Харис је обећала да када се буде вратила на власт, ако се врати на власт, да ће тај предлог вратити на сто и да ће се поново о томе разговарати. Она сматра да је то добар предлог јер су се око њега сложиле две странке, а да је Трумп само за потребе своје кампање минирао све то. Тако да, одговорила је Трампу дефинитивно и на питање о имиграцији јер то јесте тачка коју републиканци стално користе у нападима на Камалу Харис“, сматра Ђуровић.
Понављање Бајденовог става о Гази, док испред бесне протести
Део говора Харис био је посвећен рату у Гази, док су испред хале трајали протести. На први поглед не делује да би се њена политика разлоковала од Бајденове, што мисли и наша сагворница, која је подсетила да је прича о томе како је сада тренутак за постизање договора о примирју нешто што је слушала од америчких званичника данима уназад.
„Бајден је то рекао, секретар Блинкен је то рекао, Камала Харис је слично то поновила. Међутим, нема неке велике разлике у њеној политичкој мисији у односу на Бајденову политику. Дакле, она је поновила да Израел има право да се брани, а Америка ће му помоћи у томе. Наравно, изразила је патњу због цивилних жртава у Гази и рекла је да Палестинци имају право на самоопредељење и наравно, поновила је да просто тај прекид борби мора да се деси сада. Оно што је интересантно, протести су се наравно дешавали испред Унитед Арене у Чикагу, ухапшене су десетине људи, али интересантно је да су неки демократски делегати, то су људи који присуствују конвенцијама, пожалили медијима да им није било дозвољено да уђу. Други који су ушли су рекли за Wасхингтон Пост да им није било дозвољено да се и они обрате окупњанима и говоре о свом ставу, о про-палестинском ставу и о томе како им се не допада политика администрације према овом дату у Гази“, казала је Ђуровић.
Остатак разговора са новинарком Гласа Америке, у којем ће, између осталог, бити речи о томе како ће њено етничко порекло утицати на бираче, можете погледати у видеу испод.
