Џулијан Асанж, оснивач Викиликса, је слободан човек. Та вест одјекнула је светским медијима након што је он склопио договор о признању кривице за прибављање и објављивање војних тајних докумената САД, након чега му није изречена нова затворска казна. Реч је о компликованом случају, а аналитичари оцењују да је кључно било договарање аустралијске владе и Вашингтона.
Асанж напустио затвор са максималним обезбеђењем. У питању је затвор Белмарш у Енглеској. У њему је провео 1901 дан, а када говоримо о условима, био је у ћелији која је величине 2 пута 3 метра, такође је 23 сата дневно био изолован. Сада је коначно могао да се састане са супругом, али и да види своју децу која свога оца познају само иза решетака.
Стела Асанж, адвокатица и његова супруга са којом се венчао у затвору, на друштвене мреже је поставила фотографију са натписом „кућа“, а добродошлицу му је пожелео и аустралијски премијер.
Она је истакла да је ово велика тема у области новинарства и рекла да се нада да новинари, уредници и издавачи схватају опасност од америчког случаја, који је обезбедио осуду за прикупљање вести и објављивање истинитих информација за које јавност заслужује да зна и да има информације о томе, како је навела.
О овој теми су се огласили и „Репортери без граница“ који су поставили фотографију „Слободан Асанж“ и сматрају да је ослобођење Асанжа након 14 година веома велика победа.
„Ово је победа новинарства и слободе штампе за шта се РСФ бори од самог почетка. Било је време за ослобођење Асанжа“, написали су они у објави.
Подсећамо, Викиликс, медијска организација коју је основао Асанж, објавила је стотине хиљада поверљивих америчких војних докумената о ратовима у Авганистану и Ираку. Бројне тајне документе је садржао управо тај пакет који је имао Викиликс, што је највећи безбедносни инцидент и скандал те врсте у Америци.
У бројним реакцијама на друштвеним мрежама, истичу се оне на друштвеној мрежи „X“, на којој је један од корисника објавио видео снимак који је био окидач за правни прогон Асанжа, а на којем се наводно види ратни злочин америчких трупа у Ираку, које су из хеликоптера пуцали по цивилима.
Видео је настао 2007. године у Ираку када је амерички хеликоптер пуцао на ирачке цивиле, убио их десетак, међу њима и два Ројтерсова новинара и управо тај снимак је 2010. у склопу тих докумената објављен.
О овом случају за Еуронеwс Србија је говорио Милан Игрутиновић из Института за европске студије који је истакао да је кључно за ослабађање био договор Аустралије и САД о условима признања кривице према којима би након потписаног признања Асанж практично био ослобођен из затвора.
Игрутиновић: Кључна ствар у ослобађању је договор аустралијске владе и Вашингтона
Компликовани случај је захтевао ангажман аустралијске и америчке амбасаде како би се завршила сага у случају „Асанж“, сматра Милан Игрутиновић.
„Чини се да је кључна ствар била заправо договор аустралијске владе и Вашингтона последњих месеци око тог случаја. Десило се да су се склопиле коцкице, он је оптужен још у Обамино време, хапшен је под оним оптужбама за силовање једне жене из Шведске, па је то било повучено док је он био у еквадорској амбасади, па је онда тужен од стране САД у време Трамповог мандата, просто политички те две стране нису били заинтересоване за договор који би резултовао његовим пуштањем или затвором или неком минималном затворском казном која би већ укалкулисала то што је он провео у британском затвору довољно година“, истиче Игрутиновић и сматра да су се баш сада околности промениле, што је довело до овакве одлуке.
„Сада су се ипак околности промениле и на неки начин његово заточеништво је било суштински политичка штета за САД, за Британију, донекле и за Аустралију и чињеница је да је већина људи са стране која је гледала била на његовој страни, сматрајући да није крив. Прво, људи воле да се откривају разне афере, да се откривају разни тајни документи, а то је, кажем, драгоцено сведочанство за јавност, десило се да су то амерички документи, није их он украо, њему су ти документи били достављени, они су само урадили одређени уређивачки поступак, прво су разоткрили оне злочине према ирачким цивилима, што јесте ствар коју јавност у суштини мора да зна, и на упите Викиликса и организације да према америчком Стејт департменту каже: ‘Па добро, које смо ми то тачно америчке живота угрозили?’, јер је то било у ставкама оптужбе, никад нису добили практичан потпуно одговор“, указује Игрутиновић.
О политичком аспекту случаја „Асанж“ и реакцијама које је ослобођање изазвало у Вашингтону, за Еуронеwс Србије је говорила Јована Ђуровић, новинарка Гласа Америке.
Она је истакла да није било гласних реакција из Вашингтона на ослобађање, али да је у једном делу овакав исход био очекиван.
„Није било баш неких гласних реакција. Јесте било неочекивано у смислу да се све одиграло јако брзо, у неколико дана, али ако погледамо изјаве Стеле Асанж из априла ове године, она је чини ми се у интервјуу ББЦ рекла да се нада да ће председник Бајден на крају решити случај њеног супруга, Џулијана Асанжа, наравно у његову корист, ослобађањем, јер је он негде наговестио средином априла да ће можда испунити тај захтев Аустралије“, рекла је Ђуровићева и наставила:
„Дакле, кључ јесте био у том политичком договору и ми смо већ средином априла имали наговештаје да ће тако нешто моћи да се деси, наравно од стране Асанжове супруге, не од стране званичних америчких органа. И они и овога пута нису гласно реаговали, све се одиграло јако брзо и малтене оно што смо видели овде у медијима је била нека фактографија, а када је реч баш о позадини, зашто је овај договор овако постигнут, нисмо баш имали много увида у то“, навела је она.
Да ли је на овакав исход можда утицала предизборна година и покушај једног од кандидата да придобије одређене гласове бирача, с обзиром на то да је оптужница подигнута за време мандата његовог противкандидата, Ђуровићева истиче да то не знамо и не можемо да потврдимо зашто је баш у овом тренутку донета оваква одлука.
„То не знамо, али на основу онога о чему медији овде пишу, опција А била би тај политички договор са Аустралијом, покушај Бајдена да са аустралијским премијером Албаном одржи добре односе, чак се и говори о томе да би аустралијски премијер могао да посети Америку у јулу. А друга опција коју је Вашингтон пост изнео у анализи говори о томе да је Вашингтон већ имао увида да ће тај случај да се сруши, односно да ће просто да се сам затвори, да је Секретаријат за правосуђе реаговао у том смислу да је тужилаштво, дакле у том тренутку када су видели да ће случај свакако да буде окончан у корист Асанжа, да су онда решили да просто понуде тај договор о признању кривице, његово ослобађење, али заиста нисмо могли да прочитамо нити чујемо ништа што је било у вези са предизборном кампањом у контексту ослобађања Асанжа“, рекла је Јована Ђуровић, новинарка Гласа Америке за Еуронеwс Србија.
