Истраживање НАЛЕД-а које је обухватило 1.500 лекара показало је да већина у просеку потроши око 40 одсто радног времена на папирологију, што их омета да ефикасније раде свој посао.
Наставак дигитализације у здравству, увођење еБоловања и еКартона, биће приоритети Министарства здравља у новом мандату. Пацијенти неће више морати да понављају анализе и носе их од установе до установе, а ми ћемо имати јасан увид шта имамо на стању од лекова, колико имамо запослених и како се троши новац, рекао је министар здравља Златибор Лончар на седници чланова Савеза за здравство НАЛЕД-а и додао је да је само увођење еРецепта донело уштеде од 30 милиона евра.
Према његовим речима, неопходно је да грађани знају шта колико кошта и да би интеграција са приватним сектором била могућа, први корак јесте да се формирају цене услуга. Такође, по угледу на друге развијене земље, по завршетку лечења у јавним установама, пацијенти треба да добијају рачуне, које не би платили, али би знали које износе је њихово осигурање покрило.
Истраживање НАЛЕД-а које је обухватило 1.500 лекара показало је да већина у просеку потроши око 40 одсто радног времена на папирологију, што их омета да ефикасније раде свој посао. Због тога је дигитализација процедура први приоритет НАЛЕД-а, што је препознао и УСАИД који путем пројекта ЦХИСУ, пружа подршку унапређењу здравственог амбијента у више од 20 земаља широм света.
– Поред већих реформских подухвата као што су завршетак успостављања еКартона, еУпута и еБоловања, подржавамо и рад Министарства на другим пројектима попут увођења система за редове чекања у Ургентном центру. Наставићемо са радом и кроз Координационо тело за дигитализацију у здравству, а као један од приоритета видимо и усвајање подзаконских аката која недостају, а која дефинишу пут којим ћемо даље ићи – поручио је Вукашин Радуловић, председник Савеза за здравство у НАЛЕД-у и партнер у компанији Хелиант.
Као други приоритет представници Савеза за здравство номиновали су унапређење могућности за пацијенте да приме савремене терапије и добију иновативне лекове у Србији, пре свега о трошку државе. Први корак јесте доношење новог Закона о лековима, јер је важећи стар већ 14 година, није усклађен са ЕУ стандардима и онемогућава лекови брже буду доступни на нашем тржишту.
Такође, неопходно је и убрзати издавање дозвола за клиничка испитивања нових лекова, које у Србији траје и до три пута дуже него у другим европским земљама. Због тога наша земља може да изгуби милионе евра, а пацијенти којима су преко потребни нови лекови да остану без наде у излечење.
Повећање броја клиничких студија, с једне стране привлачи инвестиције за улагања у нове здравствене услуге, опрему и инфраструктуру, лекари се додатно едукују и укључују у савремене методе, а пацијенти добијају најмодернију терапију и пре него што она постане доступна на тржишту.
За крај, чланови НАЛЕД-а поручили су да приватни сектор у Србији наставља да расте и да тренутно окупља више од 25.000 медицинских радника, од тога 5.000 стално запослених лекара. Кажу да је систем спреман за даљу интеграцију са државом, најпре кроз дељење података и умрежавање информатичких система, а затим и кроз проширење сарадње по питању пружања услуга државног здравства о трошку РФЗО, што је сада пракса само за четири услуге. То би смањило листе чекања и олакшало приступ грађанима.
