Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас, на Копаоник бизнис форуму, да ће се одмах кренути у реформу енергетског сектора и реформу Електропривреде Србије, који се трансформише у акционарско друштво, као и да се ради на програму реструктурирања тог предузећа. Он је рекао да је то један од реформских циљева који је Влада Србије дефинисала у новом аранажману са ММФ. Министар је истакао да се „не плашимо изазова и знамо шта радимо“.
Он је истакао да би, да није било кризе Србија већ имала инвестициони рејтинг, али да ћемо се борити да га добијемо и потврдимо у што краћем периоду. Као најважније је истакао привлачење инвестиција и издвајања у капиталне инвестиције.
„Потпуно смо посвећени да одржимо висок ниво издвајања за капиталне иневестиције. Осим стотина километара путева и пруга, улагаћемо и у зелену енергију и за све смо обезбедили средства. То су ствари које доприносе расту БДП и чине нашу земљу атрактивнијом као иневстициону дестинацију, што мења квалитет живота наших грађана“, рекао је Мали.
Министар је рекао да Србија сваке године обара рекорд када су у питању директне стране инвестиције и да очекује да ће то радити и убудуће.
И премијерка Ана Брнабић је поручила да у реформи државних предузећа нема назад, упркос томе што постоје „неке кочнице“, као и да ће прво бити реформисани ЕПС и Србијагас, а затим и железничка предузећа.
„Влада мора са тим да се ухвати у коштац. Да ли има назад – не. Ми то морамо да урадимо и због свеукупне конкурентности наше привреде и наше економије, али и свеукупне продуктивности наше привреде и економије“, рекла је Брнабићева.
Навела је да увек постоје различите врсте кочница, јер су то предузећа која запошљавају огроман број људи, који се плаше промена.
„Прва два предузећа са којима то радимо су ЕПС и Србијагас за који, самим тим што смо усвојили акциони план за раздвајање гасног сектора, што подразумева постепуну либерализацију и отварање и Хоргоша, тако је то ствар коју морамо да урадимо да бисмо били конкурентни“, истакла је она.
Најавила је и да ће ове године бити донет Закон о управљању предузећима у државном власништву, који се ради заједно са ММФ. „Када се усвоји тај закон, то ће бити правац којим морамо да идемо даље“, поручила је Брнабић.
Споразуми о слободној трговини привлаче инвеститоре
МИнистар Синиђа Мали је рекао да се Србија променила, да инвестиције из године у годину расту и да имамо све већи број фабрика и да се оне и даље у Србији отварају, због чега имамо и нова радна места, да можемо да запослимо младе и све остале грађане.
„Када неко хоће код вас да уложи у доба глобалне кризе, значи да је видео да је Србија кредибилна и да испуњава обавезе у динар и у дан. Помажу и споразуми о слободној трговини, јер ми постајемо све атрактивнији. Наставићемо са политиком потписивања споразума о слободној трговини и у процедури су уговори са Кином, Египтом, Јужном Корејом и Емиратима. То што неко хоће са нама да има те споразуме значи да смо постали поуздан партнер. За нас је веома важно да кроз споразуме о слободној тргвини покажемо колико смо кредибилни како бисмо привлачили стране и подстицали домаће инвестиције, да бисмо смањивали незапосленост“, рекао је министар финансија.
Мали је рекао да су уговори о слободној трговини огромна предност која Србију издаваја од осталих земаља. Додао је да Србија неће одустати од своје економске политике која се заснива на неколико стубова, од којих је очување мира и стабилности пресудно.
„И даље растемо, наша економија и даље расте. Немачка је имала негативну стопу, Велика Британија да не говоримо. Ми смо сачували макроекономску стабилност, расту нам плате и пензије, улажемо даље у капиталне инвестиције и неке ствари очигледно добро радимо. Мислим да можемо и боље, али суочавамо се са проблемима пред којима су поклекле друге јаче економије, а мала Србија није“, рекао је Мали.
Просечна плата ће бити 1.000, пензија око 430 евра
Он је напоменуо да ће држава наставити са подизањем стандарда грађана Србије. Најавио је да је планирано да у децембру 2025. године просечна плата буде 1.000 евра, а просечна пензија 430 до 440 евра.
Мали је напоменуо да је политика Владе Србије показала свој резултат због доследности, када је држава преузела највећи терет кризе на себе и због тога што се није „играла са макроекономском стабилношћу земље“.
„Имали смо резерву и снагу да реагујемо, зато што смо паметном политиком сачували новац да можемо да помогнемо грађанима и привреди. Србија је реагова 2020. и 2021. па и 2022. са три пакета помоћи нашој привреди и грђанима, што је било 17 до 18 одсто нашег БДП-а. Успели смо да спасемо радна места и погоне и да оставимо себи простора да наставимо да растемо“, навео је Мали.
Он је рекао да је било много критика због државне помоћи током кризе, 2020.године, а да држава даје много пара и да је неселективно помагала људима, али да никада није добио одговор како би они то урадили.
