Министарка за државну управу и локалну самоуправу госпође Јелена Жарић-Ковачевић изјавила је да је више од 60.000 људи враћено у бирачке спискове у општинама где су били пријављени раније, као резултат примене закона о изменама Закона у јединственом бирачком списку које је Народна скупштина усвојила.
На посланичко питање Бранимира Јовановића из Јединствене Србије како тече ажурирање бирачког списка према којем грађани могу да гласају у местима на којима су у том тренутку били пријављени до 3. јула 2023. године, рекла је да су сви у Министарству даноноћно радили како би ажурирали бирачки списак.
„Негативне последице су биле те што смо морали да више од 52.000 људи да вратимо на претходне адресе, а друга негативна последица је била та што више од 12.500 људи није могло да гласа на изборима јуна месеца ове године, јер су гласали на адресама на које смо их вратили децембра месеца прошле године“, рекла је Жарић Ковачевић.
Нагласила је да сматра да то није добра ствар и да није у духу демократских принципа које су пропагирали нарочито из радне групе за унапређење изборних процеса.
„Обраћају нам се физичка лица са дописима и са питањима где сад ја гласам, када ћу моћи, где ћу следећи пут моћи да гласам, на којој адреси сам ја сад, где се налазим у бирачком списку. Заправо, јако је комплексна ситуација зато што је бирачки списак евиденција која је оличење свих других евиденција које се воде у Републици Србији“, рекла је министарка.
Одговарајући на питање посланика Јединствене Србије Животе Старчевића у Скупштини Србије о Закону о информацијама од јавног значаја, Жарић Ковачевић је рекла да је применом тог Закона дошло до одређених злоупотреба које су Министарство навеле на то да ради на изменама тог закона.
„Те злоупотребе тангирају углавном буџете малих локалних самоуправа и месних заједница. Подносе се захтеви који су, с обзиром на став Управног суда и на закон који важи у нашој земљи основани, али представљају јако велики проблем и јављају се у поступку по жалби, јер буџети јединица локалних самоуправа које су мале изузетно трпе на крају крајева због тих адвокатских трошкова“, рекла је министарка.
Како је навела, од почетка примене новог закона до 23. септембра 2024. године, повереник је укупно примио 33.234 жалбе, од чега је чак 32.086 жалби поднето по новом закону.
Министарка је рекла да је 19.219 жалби поднето преко пуномоћника и да су њих у Кабинету повереника за информацију од јавног значаја препознали као покушај злоупутребе права на приступ информацијама од јавног значаја.
„Треба да истакнемо да имамо и подносиоце које подносе жалбе без пуномоћника, али су такође препознате од стране повереника као покушај злоупотребе. Групе одређених структура на тенденциозан начин подносе захтеве како би покретали поступке по жалби и на тај начин се богатили, али наравно на рачун буџета малих општина којима то представља проблем или месних заједница, што на крају крајева терети и буџет Републике Србије“, рекла је Жарић Ковачевић.
Она је истакла да чак 5.194 жалбе су поднете против градских и општинских органа месних заједница.
„Дакле, око 17 одсто свих поступака се води и тангира управо буџете општинских органа и месних заједница, при чему је преко пуномоћника чак 43 одсто поступака, што јасно говори о злоупотребама и о томе да се измене које су учињене 2021. године и став Управног суда врло свесно злоупотребљавају од стране одређених структура“, рекла је Жарић Ковачевић.
Она је додала да је повереник поступао у складу са законом и да је својим решењима наложио градским и општинским органима и месним заједницама да плате трошкове адвокатима у износу који је око 10,2 милиона динара.
Жарић Ковачевић је рекла да је пре неколико дана формирана радна група коју чине представници Министарства државне управе и Локалне самоуправе, али и представници Министарства правде, Министарства финансија, Управе за законодавство и да се нада да ће она у кратком року дати квалитетан предлог са којим ће изаћи пред јавност.