Економија Србије ће порасти за три одсто у 2025. и убрзати на четири одсто у 2026. години, а очекивани раст ће бити подржан државним инвестиционим програмима и ширењем извозне базе у прерађивачком сектору, објавио је Међународни монетарни фонд (ММФ) поводом данашњег завршетка вишенедељних разговора Мисије ММФ-а са српским властима у Београду.
ММФ оцењује да је инфлација пала унутар циљаног оквира Народне банке Србије (НБС), док су девизне резерве остале на високом нивоу, а јавни дуг наставља да опада.
Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) и власти Србије постигли су договор на нивоу особља о првој ревизији у оквиру Инструмента за координацију политика (ПЦИ).
У фокусу споразума налази се фискална дисциплина.
Српске власти остају посвећене ограничењу буџетског дефицита на највише три одсто бруто домаћег производа од 2025. до 2027. године.
Ова ограничења биће подржана посебним правилима о расту плата у јавном сектору и пензија.
ММФ је истакао да ће се сви додатни расходи морати да се уклопе у овај оквир кроз прерасподелу буџета и приоритетизацију капиталних улагања.
Спољнотрговински биланс Србије се погоршао у односу на прошлу годину, што ММФ приписује већем увозу изазваном јавним инвестицијама и слабијем извозу услед изазовне глобалне климе.
Прилив страних директних инвестиција је успорен, али се и даље очекује да заједно са извозом допринесе даљем јачању девизних резерви.
ММФ такође упозорава на ризике по српску привреду, укључујући потенцијално успоравање глобалне економије, геополитичке тензије и унутрашње политичке нестабилности, али додаје да је Србија створила значајне финансијске резерве које јој омогућавају одговор на потенцијалне шокове.
Како би обезбедила одрживи економски раст у будућности, Србија ће морати да повећа продуктивност и подстакне приватна улагања, објављено је на веб страници ММФ.
ММФ предлаже модернизацију регулативе тржишта рада, дигитализацију јавног сектора и правосуђа, као и решавање питања управљања у државним институцијама и предузећима.
Реформе у енергетском сектору напредују, али је, како наводи ММФ, неопходно додатно унапређење финансијске одрживости и ефикасности јавних предузећа.
Мисију ММФ-а у Београду предводила је Анет Кјобе, а разговори су трајали од 28. маја до 11. јуна 2025. године.
Мали: ММФ предвиђа даљи привредни раст Србије, упркос домаћим и глобалним изазовима
Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је да Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) предвиђа даљи привредни раст Србије, упркос домаћим и глобалним изазовима, што је својеврсни успех и признање економској политици Србије. Мали је, на крају посете ММФ Србији, рекао да ММФ предвиђа раст БДП-а од око три одсто у 2025. и четири одсто у 2026. години, уз очекивано убрзање током друге половине године захваљујући државним инвестиционим програмима и расту извозних капацитета, посебно у прерађивачкој индустрији, саопштено је из министарства.
Он је додао да је изузетно задовољан разговорима са ММФ-ом јер је оцењено да Србија наставља да показује отпорност у економском развоју, да води одговорну економску политику и да њу препознају највеће међународне финансијске институције на свету, а не само ММФ.
“Позитиван извештај ММФ-а има посебну тежину ако се узме у обзир да се Србија борила и са интерним тензијама који су изазвани протестима дела опозиције који месецима блокирају улице у градовима широм земље. Упркос томе, успели смо да сачувамо макроекономску стабилност, а сада је важно да све то оставимо иза себе и наставимо да радимо на свему што нас чека, пре свега на даљем расту. Ово је позитиван сигнал уочи извештаја рејтинг агенција о јавним финансијама, које ускоро очекујемо“, рекао је Мали.
Министар је подсетио и да се Влада Србије обавезала да одржи фискални дефицит испод три одсто током периода од 2025. до 2027. године, те да се наставља са том политиком.
„Фискална одговорност нам је на првом месту, а доста је урађено и на пољу фискалне транспарантности. Одрживост јавних финансија, даље смањење учешћа јавног дуга у БДП-у су наши циљеви од којих не одустајемо“, рекао је Мали.
Он је додао да је 2024. година била успешна и нагласио да Србија има добро пројектован буџет, као и да је потпуно ликвидна. Такође је истакао значај спровођења реформских циљева, посебно у сектору енергетике, јачања капацитета Пореске управе и запошљавања, а на чему је инсистирао и ММФ.
Оно што предстоји, навео је, то је даљи рад на унапређењу пословног окружења, дигитализацији јавног сектора и реформи јавних предузећа, са посебним фокусом на ревитализацији и реформи енергетског сектора. На путу развоја су и многи инфраструктурни пројекти којима се подиже БДП, објаснио је министар.
„Бројни инфраструктурни пројекти су у току, укључујући нове деонице ауто-путева и отварање фабрика. Ми ћемо 28. јуна, на Видовдан, отворити 20 километара ауто-пута од Паковраћа ка Пожеги, а очекује нас и отварање дела од 25 километара Дунавске магистрале од Пожеге до Голупца. У наредних неколико месеци имаћемо пет нових фабрика у Србији. Настављамо да радимо и градимо нашу Србију. Све то доприноси даљем расту и запошљавању“, рекао је министар финансија.
Према његовим речима, ММФ је анализирао и монетарну позицију Србије и констатовао да, упркос изазовима у спољнотрговинском балансу, девизне резерве остају високе, што представља значајан штит против потенцијалних шокова. Оно што је најважније, а што је уочено и од стране ММФ-а, је и да се инфлација враћа у оквире циљаног распона Народне банке Србије, а како је наведено, то је све подржано падом цена енергената и умиривањем основне инфлације. Министар очекује и да ће позитивни извештаји ММФ-а, али и других финансијских институција, утицати и на добијање кредитног рејтинга од других рејтинг агенција.
Када је реч о другим изазовима, остаје да се ради на додатном унапређењу праћења јавних улагања, проценама фискалних ризика и примени добре праксе набавке, а осим рада на побољшању пословне климе, треба радити и на очувању атрактивности Србије за страна улагања.
