Народна банка Србије (НБС) развила је Централни регистар електронских меница (ЦРеМ) и омогућила употребу електронских меница од 1. децембра прошле године а Владан Петковић из Дирекције за законодавно-правне послове НБС изјавио је данас да је ЦРеМ најлакше објаснити као савремену корисничку веб-апликацију, која је направљена како би се у њој користиле електронске менице.
Он је у видео рубрици ”Корисно је да знате“, објављеној на сајту НБС додао да то значи да, када се приступи овој апликацији, у њој се може попунити е-меница, она се може потписати, послати на регистрацију и предати свом повериоцу
Објаснио је да поверилац има могућност да е-меницу пренесе на новог повериоца, да је додатно попуни, као и да у оквиру апликације креира платни налог и пошаље е-меницу директно на наплату код банке дужника.
„Дакле, све можете урадити са свог рачунара, од креирања до наплате е-менице, без одласка у банку, без попуњавања папира или достављања додатних докумената банци“, истакао је он.
Правна лица и предузетници електронске менице већ могу да користе, грађани ће коришћењу регистра моћи да приступе од краја новембра ове године а банке ће као менични повериоци и дужници постати корисници ЦРеМ-а од 1. јуна ове године и од тада ће бити у обавези да по банкарским пословима прихватају електронске менице својих корисника ако они буду желели да користе дигитализоване менице, а не папирне.
Банке ће тај избор корисника морати да поштују и неће смети да их усмеравају да користе папирне менице.
Петковић је додао да је циљ због кога се НБС одлучила за дигитализацију менице прављењем посебне апликације достизање повећане сигурности у дигиталном свету, како би се спречиле слободна циркулација и потенцијална злоупотреба е-меница и истовремено обезбедило место на коме би се на поуздан и централизован начин бележили релевантни подаци о коришћењу одређене е-менице.
„Посматрајте то овако. Ако би постојала могућност да дужник сам креира е-меницу мимо апликације Народне банке Србије и ту меницу вам пошаље рецимо као потписани пдф документ, да ли бисте ви заиста могли да знате да он није исти документ послао на нпр. имејл-адресе више различитих поверилаца? Информатичко решење Народне банке Србије управо спречава овакве злоупотребе и у томе је његова највећа предност“, нагласио је он.
Када су у питању карактеристике е-меница, рекао је да су у информатичком али и правном смислу оне посебни електронски документи, којима се додељује тачно одређен серијски број који се не може јавити ни на једној другој електронској меници.
„Дакле, електронска меница коју издате или прихватите као поверилац биће једна и јединствена, што значи да неће постојати две исте електронске менице“, истакао је он.
Шта је потребно урадити да би се користила апликација НБС
Посебно је нагласио да е-менице, али и одређене битне радње које корисници предузимају у оквиру апликације ЦРеМ, могу да се потписују само квалификованим електронским потписом на даљину, јер је он у правном смислу једини у потпуности изједначен са својеручним потписом.
„Тај квалификовани електронски потпис је у овом тренутку могуће ставити на е-меницу коришћењем апликације ЦонсентИД, коју издаје Канцеларија за ИТ и еУправу“, рекао је он.
Када је реч о приступу ЦРеМ-у објаснио је да, како би се користила апликација НБС, потребно је са својом банком имати уговорену услугу електронског банкарства, затим уговорити коришћење ЦРеМ-а, и одредите лица која ће моћи да потписују е-менице.
Према његовим речима е-менице су као електронски документи осмишљени у потпуности у складу са Законом о меници и Законом о електронском документу, чиме су обезбеђени њихова пуна правна ваљаност и применљивост.
„То значи да, као што повериоци и сада могу захтевати извршење папирне менице у поступку преко суда, исто ће моћи да раде и у погледу е-меница. Међутим, за разлику од оригинала папирне менице, у случају електронских меница суду ћете достављати званичан извод о е-меници, који Народна банка Србије издаје на основу захтева који поднесете преко апликације“, рекао је Петковић.
Истакао је да ће се извод издавати у електронском или папирном облику у зависности од захтева клијента.
Што се тиче накнада за коришћење ЦРеМ-а Петковић је нагласио да ће оне бити врло повољне, регулаторно ограничене и ниже од постојећих.
„Примера ради, регистрација електронске менице коштаће вас највише 50 динара, за разлику од постојећег стања, где регистрација папирне менице кошта отприлике 200 динара”, истакао је он.
Објашњавајући предности е-меница, рекао је да оне омогућавају брже, једноставније и сигурније пословање.
„Све меничне радње – креирање, потписивање, пренос, брисање и наплата преко банака – обављају се електронски, без одласка у банку и без папира”, истакао је он.
Додао је да систем смањује могућност грешака, штеди време и трошкове, а подаци су трајно сачувани и заштићени у ЦРеМ-у.
Напоменуо је да дужник који издаје електронску меницу, у сваком тренутку зна шта се с њом дешава, а поверилац има повећану сигурност у погледу аутентичности менице и постојања овлашћења потписника, као и олакшани и бржи начин наплате е-менице преко пословне банке.
Менице су, према његовим речима, у правном смислу строго формалне хартије од вредности које садрже право меничног повериоца да захтева исплату менице од меничног дужника у складу са садржином која је на њима уписана, преко суда или директно код банке дужника.
Употребљавају се у бројним пословима, где се користе као средство обезбеђења и средство за наплату.
