Изгледа да је претња царинама Доналда Трампа позитивно утицала на кинеску економију у првом кварталу, али остаје питање шта ће се дешавати у наредном периоду. Друга највећа економија на свету забележила је бржи од очекиваног раст током првог квартала ове године, пошто је кинески бруто домаћи производ порастао за 5,4 одсто у односу на претходну годину, што је изнад годишњег циља од 5 одсто – под претпоставком, наравно, да су подаци које је јуче објавио Пекинг, тачни.
Кинеска Национална статистичка агенција је саопштила да је БДП земље порастао за 1,2 одсто на кварталном нивоу, у време када су фабрике у Кини журиле да извезу производе пре него што су америчке царине ступиле на снагу 2. априла. Међутим, колико Кина може одржавати овај раст остаје непознато.
Извоз и производња
Раст у првим месецима године подстакнут је брзом експанзијом извоза, инвестицијама и производњом у прерађивачком сектору. Продаја електричних аутомобила, кућних апарата, електронике и намештаја такође је била јака захваљујући све већим државним субвенцијама за купце.
Међутим, пре две недеље, амерички председник Доналд Трамп есалирао је царине, које су сада порасле на 145 одсто за више од половине кинеског извоза у Сједињене Америчке Државе.
Прва два круга царина које је Трамп увео на кинеске производе, од 10 одсто у фебруару и поново у марту, имала су мали директан утицај на извоз. Укупан кинески извоз у марту порастао је за 12,4 одсто у доларима у односу на претходну годину, јер су неки извозници изгледа журили да пошаљу своје пошиљке пре него што царине постану још више.
Ипак, повећање царина овог месеца вероватно ће имати значајан утицај на кинески извоз у будућности. Трамп је такође увео, а недељу дана касније суспендовао, високе царине на увоз робе из Вијетнама, Камбоџе и других земаља које састављају кинеске компоненте за извоз у Сједињене Америчке Државе. Ове земље и даље се суочавају са основном царином од 10 одсто која се примењује на готово све трговинске партнере САД-а.
Обустава рада фабрика
Неке фабрике на југу Кине су обуставиле своје активности од почетка априла, јер су америчке царине достигле недостижне висине. То је подигло забринутост у вези с могућим повећањем незапослености у Кини. Кинески званичници и економисти се слажу да би најбољи начин за јачање економије било повећање унутрашњих потрошачких издатака. То би смањило зависност економије од страних тржишта.
Многе земље, не само Сједињене Америчке Државе, забрињава талас кинеског извоза из новоизграђених фабрика и као одговор повећавају царине.
Кинеска власт се обавезала да ће предузети озбиљне мере како би ојачала потрошаче. Већ је усвојила нека решења, пре свега субвенције за домаћинства која купују ствари произведене у Кини, од кућних апарата за кување пиринча до електричних аутомобила.
Инвестиције
Инвестиције у производни сектор биле су 9,1 одсто више у првом кварталу у поређењу са истим периодом прошле године, јер су предузећа наставила да улажу у изградњу фабрика и опреме. Инвестиције у инфраструктуру порасле су за 5,8 одсто, док су инвестиције у некретнине наставиле свој дуготрајни пад, смањујући се за 9,9 одсто.
Многи економисти очекују усвајање додатних политика за ублажавање ефеката трговинског рата.
„Царине ће створити препреке економском развоју, али ће доносиоци одлука пронаћи начин да компензују овај заостатак у извозу“, изјавио је Жу Нинг, заменик декана на Шангајској високој школи финансија.
Народна банка Кине дозволила је да се валута земље, јуан, постепено ослаби у односу на долар. Ослабила је за отприлике један одсто од средине марта, али се још увек врло мало разликује од вредности коју је имала недељу дана пре него што је Трамп преузео дужност у јануару.
Слабија валута могла би учинити кинески извоз конкурентнијим на страним тржиштима смањењем њихових релативних трошкова. Међутим, свака постепена слабост вероватно ће бити премала да би направила разлику у односу на царине које су повећале трошкове трговине за више од 100 одсто. А нагла девалвација могла би да изазове економску нестабилност, подстичући кинеска домаћинства да повуку свој новац из банака и покушају да га пребаце у иностранство.
Штедња и опрез
Кинески потрошачи су опрезни када је реч о повећању трошкова. Велики део средње класе и богатих изгубио је новац током колапса тржишта некретнина у земљи.
Цене станова су опале и до 40 одсто од 2021. године — што представља губитак богатства који надмашује кризу на тржишту некретнина у САД-у пре скоро две деценије. Кинеске породице обично улажу до 80 одсто својих уштеда у некретнине, с обзиром на то да немају друге начине за стицање богатства. Берза у земљи је мала и спекулативна, док се тржиште обвезница углавном фокусира на институционалне инвеститоре.
Штедња сада обележава готово сваку потрошачку одлуку кинеских домаћинстава, па чак и куповине у супермаркетима.
Грађевински сектор и друге активности у области некретнина чинили су четвртину националног производа Кине пре него што је дошло до колапса тржишта некретнина, а сада је потражња за новим становима драстично опала, што је довело до застоја у грађевинској индустрији.
