Нова ескалација рата у Украјини могла би да доведе до отвореног сукоба између Немачке и Русије, након што је канцелар Фридрих Мерц у понедељак укинуо ограничење домета на ударе немачком ваздух-земља ракетом Таурус КЕПД 350.
Наиме, руски званичници и сам председник Владимир Путин су више пута говорили да ће сваки напад западним ракетама на своју територију третирати као директну агресију земље која их је произвела, док је прошлогодишњи процурели разговор у којем су немачки официри разматрали разне сценарије напада показао већу улогу Немачке од обичног снабдевача.
Након изречених претњи и страха бившег канцелара Олафа Шолца од управо овакве ескалације, Москви ће бити тешко да негира директну умешаност Немачке у евентуални напад и оправда руској јавности ако изостане одговор.
„Ако се такве одлуке донесу, оне ће апсолутно бити супротне нашим тежњама да постигнемо политичко решење и напорима који се улажу у оквиру тог решења. То је прилично опасна одлука“, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Поред Немачке, ограничење су укинуле Француска и Велика Британија, које Украјину снабдевају ваздух-земља ракетама СЦАЛП, односно Сторм схадоw. Немачке ракете имају теоретски домет до 500, а француско-британске 550 километара, што значи да могу да досегну Москву и неколико великих градова у Русији.
Истовремено Холандија је најавила да ће послати преосталих 24 авиона Ф-16, који могу бити коришћени за нападе, мада их је Украјина до сада најчешће држала подаље од руске ПВО и користила их за обарање руских ракета и дронова дубоко у својој територији.
У питању је значајна промена курса у немачкој безбедносној политици, упркос томе што је владајућа Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) у коалицији са Шолцовим социјалдемократама (СПД). Претходни канцелар је одбијање слања Тауруса правдао страхом да немачка војска не буде умешана у планирање напада.
„Немачки војници не смеју ни у једном моменту, ни на једном месту, бити повезани са метама које би овај систем погодио“, казао је прошле године Шолц, о чему можете прочитати више у анализи Еуронеwс Србија.
На основу снимка поверљивог разговора немачких официра, тај услов тешко да може бити остварен. У њему је командант Инго Герхарц „Луфтвафеа“ питао официра који се презива Фенске имали наде да ће Украјинци моћи све да ураде сами, имајући у виду да је тамо „пуно људи са америчким нагласком у цивилу“, а да Украјина добија сателитске податке.
„Кључно је да све буде педантно испланирамо, за разлику од онога што се десило са Сторм схадоw где нисмо успели да правилно испланирамо контролне тачке. Морамо размислити о томе како да летимо око или испод сектора радарског покривања. Ако све буде припремљено, обука ће бити ефикаснија“, одговорио је Фенске, имплицирајући да би Немачка активно учествовала у планирању чак и тактичких детаља напада.
Са друге стране, Мерц је током кампање сигнализирао да би био спреман да пошаље ракете, под условом да то ураде и савезници. Иначе, САД су још пред крај мандата Џозефа Бајдена подигле ограничења за своје земља-земља ракете АТАЦМС, али се оне већ месецима нису користиле. Америчке ракете су барем шест пута погодиле циљеве у Русији, али је вероватно најопаснији напад изведен дроновима прошлог лета, када је погођен специјални радар „Вороњеж“ намењен раном упозорењу на напад нуклеарним интерконтиненталним ракетама.
Стелт пројектил Таурус је потенцијално опаснији од британских, француских и америчких ракета јер руска ПВО још увек није навикла на њега, али се до сада временом прилагођавала на нове пројектиле и постајала све ефикаснија. Немачка ракета такође има бојеве главе за рушење мостова и уништавање бункера, што значи да би био могућ напад на Кримски мост, о којем су немачки официри расправљали и прошле године. Сада је тај мост од минималног војног значаја јер су возови са војном опремом преусмерени на нову пругу.
Такође, Русија се времено прилагодила украјинском оружју дугог домета тако што је повукла рањиву опрему попут авиона и хеликоптера дубље у позадину и распршила своју противваздушну одбрану и системе ометање сателитске навигације (која смањује прецизност пројектила) како би се супротставила ракетним нападима.
Украјински напади дроновима дугог домета дубоко у Русији били су додатан разлог за стварање широке мреже ПВО система и радара у више ешалона. Стога, мете Кијева на руском тлу могу бити мање рањиве него што су биле пре 2-3 године, пише Форбес.
Треба напоменути и да су се обе земље од марта, када је проглашена привремена обустава напада на енергетске објекте, у великој мери суздржавале о тих циљева. То скраћује списак потенцијалних мета, осим ако Кијев не одлучи да опет гађа рафинерије и складишта нафте и истрпи разарење својих електрана и складишта гаса у знак одмазде. Теоретски, домет ће бити много краћи у пракси јер ће авиони морати да лете јако ниско у покушају да избегну детекцију и тешко да ће моћи да их испале близу границе. Поред густе ПВО ће им се супротставити модернији руски авиони са Р-37 ракетама домета до 200 км и много искуснијим пилотима јер су Украјинци и даље неискусни на авионима Ф-16.
Додатна компликација је што и Ф-16 и преостали украјински Су-24М морају бити модификовани да би носили немачке ракете. Они би у теорији, на основу максималне носивости, могли да понесу до две, односно четири ракете.
Размена далекодометне ватре дроновима
Током досад највеће ескалације рата дроновима у мају, Украјина је, према руским подацима лансирала више од 1.000 беспилотних летелица, које су углавном ишле ка Москви и делом ка Казању. Русија је одговорила много разорнијим нападима на неколико градова, укључујући разарање лучке инфраструктуре, па чак и бродова у Одеси, стамбених зграда, аеродрома и разних других циљева. Обе стране представиле су мапе кретања непријатељских дронова и пројектила (у случају руских Искандера и других ракета), на којима се види да разни украјински дронови углавном лете право према циљевима, док руски више маневришу и лете ка већем броју циљева.
Концентрацијом великог броја дронова на релативно уском коридору Украјина је успевала да преоптерети руску ПВО и на крају продре са мањим бројем дронова до циљева у Москви, али није јасно колику је штету нанела. Комбиновани напади са крстарећим ракетама, попут оних које врши Русија (у суботу је Кијев пријавио 298 дронова и 69 ракета), би у теорији могли још више да преоптерете руску ПВО, посебно ако користе нове пројектиле на које Руси нису навикли.
Украјински проблем мањка ракета и руска стратешка дубина
Не зна се тачан број европских ракета испоручених Украјини, али се процењује на пар стотина, док су САД наводно испоручиле „мање од 50“ АТАЦМС-а, који се више не производе. Немачка је укупно набавила 600 „Таурус“ ракета, од којих неке треба ремонтовати. Они се тренутно не производе, али би због наруџбине из Шведске и вероватних испорука Украјини то могло да се промени.
Проблем је у томе што је до сада годишње само 40 до 60 ракета изазило из фабрике, што је мање од једног руског салва. Поређења ради, према речима украјинског министра унутрашњих послова ИХора Клименка, у суботу је нападнуто 13 региона, оштећено 80 стамбених објеката и забележено је 27 пожара. Имајући у виду да обе стране из очигледних разлога лажу о штети коју су нанели односно претрпели и броју оборених комада муниције, те бројке су вероватно вероватно веће.
Руско Министарство одбране објавило је да ове године планира производњу 750 тактичких балистичких земља-земља ракета 9М723 Искандер и 560 ваздух-земља крстарећих ракета Х-101. Ту нису наведене хиперсоничне ракете попут Кинжала. Чак и према украјинским проценама Русија месечно производи 40 до 50 балистичких ракета Искандер, 30 до 50 крстарећих ракета Калибар и приближно 50 ракета Х-101.
Мерц је одлучио да Немачка не објављује никакве детаље о испорукама својих ракета, укључујући и бројке, мада се оне могу претпоставити на основу њиховог укупног броја, броја других западних ракета, али и поменутог снимљеног разговора немачких официра.
Наиме, Фенске је рекао да, „ако им дамо 50 оне би брзо биле потрошене“, на шта је генерал Герхарц одговорио да то не би променило ток рата.
„Зато не треба да их све предамо. И не све одједном. Можда 50 у првој тури, а затим можда још једна тура од 50 ракета“, рекао је он, док је Фенске нагађао да би за напад на Кримски мост можда требало више од 20 ракета.
На основу ових јавно доступних бројки Украјина не би могла ни приближно да парира руској далекодометној ватреној моћи. Такође располаже са много мање софистицираних ПВО система, попут америчког „Патриота“, чија муниција кошта више од руских пандана, много се спорије производи, а Америци треба за ратове на Блиском истоку и можда Пацифику у будућности.
Још једна предност коју Украјина не може да надокнади је стратешка дубина, односно руска могућност да измести осетљиве циљеве попут складишта са муницијом и борбених летелица ван домета западних ракета, као што је напоменуо Форбес, што Украјина не може да уради. Што се војне индустрије тиче обе стране имају сличну стратешку дубину, јер већину средстава која су јој потребна Украјина добија од НАТО земаља, а Русија може да их произведе даље од границе или увезе из Северне Кореје или Кине.
