Немачко тржиште рада дубоко је у кризи без видљивог излаза, а дуго очекивани опоравак није стигао ни у фебруару 2026. године. Број незапослених достигао је 3,07 милиона, највише у последњих дванаест година, док сезонски прилагођени подаци указују на стагнацију.
Како преноси „Билд“, позивајући се на званичне податке Савезне агенције за рад (Бундесагентур фüр Арбеит – БА), уместо обећаног економског преокрета под новим канцеларом Фридрихом Мерцом (Фриедрицх Мерз), коалиција ЦДУ-СПД бележи најгоре резултате од 2014. године. Незапослених 81.000 више него прошле године и стопу од 6,5 одсто, што критичари тумаче као знак да кабинет нема довољно ефикасне мере за покретање највеће европске економије.
„Билд“ наводи и да је број незапослених у односу на јануар пао за тек 15.000, док сезонски прилагођено стање бележи чак благо погоршање за 1.000 особа. Подзапосленост (особе које су формално запослене, али немају довољно посла, а зарада је испод минималне) остаје висока – 3,724 милиона, а број пријављених слободних радних места стагнира на 638.000.
Шефица БА Андреа Налес, изјавила је на конференцији у Нирнбергу:
– Ни на крају зимске паузе тржиште рада не добија замах. Незапосленост се не мења и остаје изнад три милиона.
Како преноси извор, то се тумачи као потврда да уобичајено сезонско оживљавање у грађевинарству и угоститељству ове године изостаје, упркос најавама реформи.
Ситуацију додатно отежава социјални притисак – 1,111 милиона људи прима накнаду за незапослене, што је 76.000 више него пре годину дана, док чак 3,822 милиона грађана зависи од основне социјалне помоћи. Иако је број корисника грађанске накнаде мањи него у фебруару 2025. године, критичари упозоравају да је то тек делимично растерећење, јер нових послова и даље нема довољно, а фирме опрезно запошљавају.
У јавности се све гласније поставља питање због чега најављени заокрет из предизборне кампање не даје резултате. Мерц је обећавао мање бирократије и више инвестиција, али критичари тврде да се наставља стара пракса. Споре промене, слаби порески подстицаји за мала и средња предузећа и наставак политике која индустрији доноси високе трошкове. Поједини коментатори наводе да комбинација енергетске несигурности, намета и регулаторних ограничења подстиче део фирми да размишља о селидби производње, док се терет кризе прелива на запослене и пореске обвезнике.
Најспорније тачке остају енергија и конкурентност. Критичари упозоравају на последице затварања нуклеарних капацитета, високе трошкове пореза на емисију угљен-диоксида (ЦО₂) и регулативе које по њиховом мишљењу додатно гуше привреду. Уместо брзог и јасног заокрета, влада ЦДУ-СПД, тврде противници бира „сигурну средину“, што у пракси значи даљу стагнацију. Немачка, некада индустријска локомотива Европе све чешће се описује као економија без замаха и јасног правца.
Поглед редакције портала Српски Угао
Ова криза у Немачкој није само њихова брига. Када највећа економија Европе посрне, последице се преливају на цео континент. Ако Мерцова коалиција остане у компромисима без озбиљног реформског притиска, стагнација ће постати ново нормално стање. Без стабилне енергије, предвидивих услова за привреду и стварних реформи нема трајног запошљавања.
