Кардинал Роберт Превост, који је прошле године посетио Београд као папин изасланик на пленарној скупштини европских бискупа, изабран је за новог папу под именом Лав XИВ. Његова скромност, мисионарски рад у Перуу и посвећеност синодалним реформама папе Фрање обележавају почетак његовог понтификата.
Није носио црвени кардиналски плашт, већ једноставну свештеничку одору. Није много говорио, али су га сви слушали. Тако је Београд прошле године упознао човека који је данас папа, кардинала Роберта Превоста.
О сусрету који данас има ново значење, о његовој личности, начину размишљања и симболици избора кардинала Превоста за папу, за Еуронеwс Србија је говорио велечасни Михаел Сокол, секретар Београдске надбискупије.
Сусрет с кардиналом Превостом у Београду и његова улога у цркви
„Он је дошао као папин изасланик на заседање седамдесетак бискупа из европских регија. Говорио је о дијалогу, отворености и позивао је да бискупи буду заговорници мира, посебно у Европи, у време сукоба у Украјини“, рекао је Сокол.
Он је описао кардинала Превоста као скромну и непосредну личност, чија је једноставност оставила снажан утисак.
„Ја сам га упознао као једног скромног, самозатајног човека који није пуно говорио, више је слушао, али када би проговорио, заиста би узео срж свега онога што је било речено на седницама. У сусрету с медијима и људима био је тако непосредан да се с њим лако разговарало. Био је једноставан. Дошао је у једноставном свештеничком оделу, не у кардиналској мантији, него у скромнијем сакоу. Нико није могао знати, да није имао напрсни крст, да је бискуп, а камоли кардинал“, истакао је Сокол и додао:
„Није одавао своју позицију у цркви, а у суштини је био представник Дикастерије за бискупе при Ватикану, која одређује где ће који бискуп бити распоређен у свету и ко ће бити именован за бискупа. Имао је велику кадровску улогу, зато је и дошао међу бискупе у Београд као папин изасланик. Он је скроман човек, човек молитве, дубоког духовног осећаја, и није ништа компликовао“, објаснио је Сокол.
„Био је један од нас који смо били тамо, било у катедрали, било на пленарном заседању. У сусрету с људима био је непосредан и једноставан, управо као што је то показао ових дана, без обзира што је папа“, рекао је Сокол.
Наслеђе папе Фрање и синодална реформа
Његова скромност, слична оној папе Фрање, и значај његове непосредности за будуће односе унутар цркве посебно се истиче.
„Папа Лав XИВ је на трагу папе Фрање и његов је наследник. Пре конклаве, која је трајала само 24 сата, кардинали су разматрали каквог папу желе. Закључили су да желе папу који ће бити способан да спроведе оно што је започео папа Фрањо – реформу цркве, али не доктриналну, већ у отварању цркве према свету, препознавању духа овог времена и потребама сваког човека“, истакао је Сокол.
Он је објаснио и концепт синодалне цркве и њен значај за будућност.
„Папа Фрањо је желео да направи синодалну цркву, где се чује свачији глас, посебно људи на маргинама. Сазвао је свеопшти синод у Риму, са учесницима са свих континената, укључујући обичне људе, не само свештенике и бискупе, већ и лаике, од којих је трећина било жена. Хтео је да глас жена допринесе промени цркве. Папа Лав XИВ је на том трагу јер је као бискуп био избор папе Фрање“, објаснио је Сокол и додао:
„Он је именован за бискупа пре само 10 година. Има кратки бискупски стаж, то је исто занимљиво, а задње две године је кардинал и постао је папа. Верујем да ће унети свежину у цркву, али да ће наставити заиста тај ток синодалног хода једних уз друге, препознавања других, и то се већ осетило“, каже он.
У биографији папе Лава се истиче посебно његов мисионарски рад.
„Он је био више година мисионар у Перуу, међу сиромашнима, онима на рубу света, који живе у прашумама. Он зна шта је црква на маргинама, зна шта је човек у потреби. Његови преци, Шпанци и Французи, били су емигранти у Америку. Зна шта значи бити странац, ићи за хлебом“, рекао је Сокол.
Он је нагласио да папина личност обликује његов приступ.
„Видела се на првој прес-конференцији његова непосредност и отвореност, не само према новинарима, већ према свим људима. Његова личност одражава начин на који ће комуницирати с другима. Иако папа мора поштовати наук цркве, његова личност ће дати другачију смерницу цркви“, додао је Сокол.
Изненађење избором Лава XИВ и његов досадашњи рад
Породица папе Лава XИВ је изразила изненађење избором, посебно брат, који је рекао да је сазнао преко вести за бели дим и избор кардинала Превоста.
„Ви знате да су радиле тзв. кладионице за кардинале ко ће бити папа. Нешто попут Евровизије, кад се кладе која ће песма победити. Ипак мањи је избор, али кажу ко улази као папа у конклаву, никада не изађе из конклаве као папа. И то се до сада практично показало као истинито“, каже он и наставља:
„Сигурно, кардинал Превост можда није био ни препознат, нити толико добро познат као кардинал који је био куријални, дакле унутар Ватикана у министарству и водио га, јер није био онај човек који је био фронтмен, изложен према људима толико, већ је био изложен према самом клиру и бискупима“, каже он.
Он истиче да је радом у Дикастерији папа Лав XИВ имао прилику да добро упозна земље у којима су именовани нови кардинали.
„Тако добро познаје и Београд, не само јер је био овде, него сетимо се да је кардинал Ласло Немет пре нешто више од две године именован надбискупом. Ти папири су морали проћи кроз његове руке. Њега су многи кардинали познавали и знали су ко је кардинал Превост, али ми га можда нисмо довољно познавали, па му се нисмо ни надали“, објаснио је Сокол.
На крају, велечасни Сокол истиче и то да кардинал Превост није био његов фаворит за папу, али да га је убрајао у озбиљне кандидате.
„Ја морам рећи да је био, то је сад субјективан доживљај, један од мојих пет могућих кандидата који би могли постати папа. Није био можда први и други, можда је био на последњем, петом месту, али ми је то име увек звучало да би могло и заиста изаћи као папа са конклаве“, додао је Сокол.
