Више од пола милиона Немаца позвано је на поновљене парламентарне изборе у недељу на територији Берлина, због бројних техничких проблема током иницијалног изласка на биралишта пре две године. Овај сплет околности послужио је као политички барометар и показао пад у односу на претходно гласање Социјалдемократске партије (СПД) канцелара Олафа Шолца од 1,2 процента, као и раст Алтернативе за Немачку (АфД) за један процентни поен и умерено десне Демохришћанске уније (ЦДУ) за 1,3 процентна поена.
СПД је задржао прво место са 22,2 процента, док су ослабила и друга два члана „Семафор коалиције“, која је изгубила једно место у парламенту. Тржишно оријентисана Слободна демократска партија (ФДП) добила је 8,1 одсто (0,9 процентних поена мање), док су левичарски Зелени освојили 22 процента гласова (минус од 0,3 процентна поена). Што се опозиције тиче ЦДУ сада има 17,2 осто гласова, док је АфД на 9,4, преноси Дојче веле.
Иако ови резултати нису донели никакву суштинску промену у Бундестагу, а излазност је била свега око 50 одсто, немачки медији им придају огромну важност, посебно зато што је СПД изгубио највише гласова. Тако лист Тагесшпигел наводи да је „Семафор“ доживео „шамар“, док су Берлинци одушевљено „тапшали“ АфД-у и ЦДУ-у.
Као главне разлоге за дубље понирање СПД на репризи гласања, у односу на коалиционе партнре, тај медиј види у „ћутљивости и неодлучности“ Шолца који има проблем да дође до изражаја, већ себе представља као својеврсног оца коалиције и арбитра између друге две партије на супротним странама политичког спектра.
Још један проблем који истичу аналитичари је то што грађани од Шолца траже да има јасан, а не умерен став, имајући у види левичарски идентитет СПД-а и њихове тврдње да су народна странка.
„Овај програм балансирања, у најбољем смислу те речи, отуђује грађане са обе стране. Неки људи сматрају да је политика према азилнтима СПД-а превише опуштена, а други је виде као повлађивање АфД-у. Када је реч о климатским променама, СПД неће моћи да придобије ни пољопривреднике ни климатске активисте“, наводи се у анализи Тагесшпигела.
Успех ЦДУ-а се у великој мери приписује минулом раду градоначелника Берлина Каија Вегнера из те странке. Наиме ЦДУ и СПД су у коалицији на локалу, а Вегнер је похвалио њен рад.
„То је пре свега резултат тога што радимо добар посао као влада у Берлину. Имамо добру атмосферу око ЦДУ у граду“, рекао је градоначелник на регионалном јавном сервису РББ.
ЦДУ на савезном нивоу није била тако фина, па је изборе назвала „знаком стоп за Семафор“ у посту на мрежи X.
Лидерка СПД-а у Берлину Франциска Гифи, наравно мисли да не треба придавати важност поновљеним изборима.
„Мислим да се не може извући превише закључака о будућим гласањима. ово су били специјални избори, на веома ограничененом броју гласачких места“, казала је политичарка владајуће странке за ДПА.
АфД: Ово је јасан сигнал савезној влади
Лидерка парламентарне групе АфД-а Кристина Бринкер сматра да су је ово био „јасан сигнал“ савезној влади против „деиндустријализације, хаоса са грејањем и неконтролисане миграције“.
„Избори такође показују да неутемељене оптужбе и директна агитација против једине алтернативе зеленој трансформацији остају неплодне“, казала је Бринкер.
Колику је важност репризи избора придала Алтернатива за Немачку говори и митинг у Берлину у суботу, на којем је присуствовало неколико највиших партијских функционера. Велику пажњу привукли су говори посланика Готфрида Куриа и Геца Фреминга, у којима су обећали да ће АфД, ако победи на следећим изборима, депортовати оне који су илегално у Немачкој.
Мања група демонстраната окупила се недалеко од трга „Витенбергплац“, где је АфД одржао скуп, како би протествовала против политике десничара и омела митинг.
Немци се окрећу од „Семафора“ због лошег стања економије
Без обзира на малу реалну важност избора у Берлину остаје чињеница да је СПД у великом паду у односи на резултате гласања 2021. године. Према недељној анкети Института ИНСА за лист Билд од 11. фебруара, коалиција ЦДУ и Хришћанска-социјална унија Баварске (ЦСУ) су на првом месту са 30 одсто гласова испитаника. На другом месту је АфД са 20 одсто подршке, док је владајући СПД иза десничара са рејтингом од само 15 одсто. Ни друга два члана „Семафора“ немају чиме да се похвале, па тако Зелени стоје на 13 одсто, а ФДП на свега четири.
Главни фактори за понор владајуће коалиције су, према немачким мадијима, економска криза изазвана високом инфлацијом после пандемије ковида-19 и почетка рата у Украјини, али и мања потражња за немачким извозом. Ова два проблема су повезана јер је увођењем санкција Русији и експлозијом на гасоводу Северни ток, Немачка била принуђена да увози течни гас (ЛНГ) по знатно вишим ценама, што је довело до инфлаторног притиска, али и повећања цене инпута у индустријској производњи. Конкуренти Немачке у Азији, а пре свега Кина која је постала највећи произвођач аутомобила, нису се одрекли руског гаса.
Економски показатељи са краја 2023. као што су обим наруџбина у фабрикама, извоз и индустријска производња показују суморну слику и враћају у центар пажње дискусију о томе да је Немачка постала „болесник Европе“. Иначе, то је термин који се користио за Отоманско царство у процесу распада средином 19. века, а верује се да га је први употребио руски цар Николај Први.
„Подаци потврђују да је Немачка индустрија и даље у рецесији“, рекао је за амерички ЦНБЦ главни економиста Беренберг банке Холгер Шмидлинг.
Према статистици коју је објавио овај медиј, индустријска производња је у децембру опала за 1,6 одсто на месечном нивоу, а укупно у 2023. години је опала за 1,5 одсто у односу на претходну годину. Извоз, који је камен темељац немачке привреде, пао је за 4,6 одсто у децембру, док је на годишњем нивоу мањи за 1,4 процента, или 1,562 билиона евра.
У међувремену, подаци о фабричким поруџбинама су на први поглед изгледали обећавајуће, јер су приказали повећање од 8,9 одсто у децембру у односу на новембар. Међутим, овај раст није неки разлог за утеху, тврди економисткиња Франциска Палмас из компаније Капитал Економикс из Лондона, која се бави анализом тржишта.
Она каже да су бројке резултат неколико великих поруџбина, које су често променљиве.
„Наруџбе које искључују велике наруџбине су заправо пале на најнижи ниво након пандемије“, казала је она за ЦНБЦ.
Иначе, када се 2023. упореди са претходном годином, фабричке поруџбине су смањене за 5,9 одсто.
