Споменик Јосифу Стаљину, постављен у московском метроу, изазвао је полемике – док га неки Руси дочекују као историјску почаст, други сматрају да је грешка одавати почаст некоме ко је управљао током великих страдања.
Зидна скулптура у природној величини у станици метроа Таганскаја приказује Стаљина како стоји на Црвеном тргу у Москви, окружен грађанима Совјетског Савеза који га посматрају с дивљењем. Реч је о рекреацији споменика који је први пут постављен на истом месту 1950. године, три године пре Стаљинове смрти, преноси ЦНН.
Московски метро је саопштио да је оригинални споменик Стаљину „изгубљен“ 1966. године када је станица Таганскаја реконфигурисана.
Готово 700.000 људи погубљено је током Стаљинове Велике чистке 1937–1938, у склопу суђења и чистки стварних и замишљених непријатеља. Многи други совјетски грађани послати су у гулаг — суморну мрежу логора широм највеће земље на свету.
Московски метро је у саопштењу навео да је нова верзија споменика, представљена јавности 15. маја, један од његових „поклона“ путницима поводом обележавања 90. годишњице пространог, раскошног и познатог ефикасног система јавног превоза.
Оригинални назив дела „Захвалност народа вођи и команданту“ био је посвећен Стаљиновој улози у извојевању победе Совјетског Савеза у Другом светском рату, чију је 80. годишњицу Русија ове године обележила уз велико славље.
„Овај човек (Стаљин), много је тога створио. Има он чиме да се поноси. И није на нама да то рушимо. Човек је нешто урадио – морамо поштовати оно што је учинио“, рекао је Јевгениј Иванов, становник Москве, који је у среду дошао да погледа нови споменик.
Кирил Фролов, још један становник престонице, рекао је да прихвата да је Стаљинова историјска улога контроверзна и да га не можеш назвати „добрим“.
Али, Фролов је рекао да Стаљинова улога победника у Другом светском рату и успешна индустријализација Совјетског Савеза значе да је постигао конкретне резултате и да заслужује да буде запамћен.
„Тај човек је учинио више за нашу земљу него било ко други. Зато мислим да је ово (нови споменик) добра ствар и да би требало да их има више… Јер генерација, рецимо, из 2000-их и касније, они уопште не разумеју ко је то био“, рекао је.
Други су, међутим, осудили подизање споменика.
Московски огранак либералне партије Јабуко издао је званичан протест против, како су навели, повратка споменика „тиранину и диктатору“ и затражио од московског метроа да се уместо тога фокусира на комеморацију жртава Стаљинових репресија.
„Повратак симбола стаљинизма у Москву је пљување у лице историји и чин изругивања потомцима репресираних“, наводи се у саопштењу Јабука.
Непознате особе су у почетку оставиле два натписа поред споменика са цитатима руског председника Владимира Путина и бившег председника Дмитрија Медведева у којима критикују Стаљина. Натписи су касније уклоњени.
Совјетски лидер Никита Хрушчов осудио је Стаљина због његове бруталности и злочина 1956. године, а слике и споменици Стаљину су касније систематски уклањани као део кампање дестаљинизације. Ипак, последњих година неки споменици Стаљину поново се појављују на појединим местима, иако његово наслеђе и даље изазива дубоке поделе.
Александар Зиновјев, истраживач и стручњак за совјетску архитектуру, рекао је да осећа да нови споменик и период који призива имају одређене паралеле са тренутним расположењем унутар Русије, у време када се земља налази у сукобу са Западом због рата у Украјини.
„То је иста самоизолација, иста конзервативна идеологија и ослањање на сопствене снаге. А ова тема са Стаљином, са његовом естетиком… да треба да верујемо свом вођи, да будемо срећни и да не критикујемо власт — то је веома у складу с нашим временом“, рекао је он.