НАСА ће на Јупитеров месец лансирати роботску летелицу на соларни погон у намери да сазна да ли је та ледом окована планета са огромним подземним океаном настањива.
За неколико сати, свемирска летелица би требало да полети са Флориде у потрази за знацима ванземаљског живота, преноси ББЦ.
Његово одредиште је Европа, дубоко мистериозни месец који кружи око удаљене планете Јупитер.
Заробљен испод ледене површине могао би бити огроман океан са двоструком количином воде на Земљи.
Летелица „Еуропа Цлиппер“ требало би да полети са космодрома Кенеди на Флориди данас у 12.06 по локалном времену, односно 19:06 по средњеевропском.
Летелица тешка шест тона, највећа коју је НАСА икада изградила за планетарну мисију, проћи ће поред Марса и вратити се у орбиту Земље пре него што се катапултира ка Јупитеру и прелети више од три милијарде километара док 2030. године не буде стигла на своје одредиште.
Месец пет пута светлији од нашег
Лансирање Европа клипера је одложено у последњем тренутку након што је ураган Милтон ове недеље погодио Флориду.
Свемирска летелица је журно одвезена у затвореном простору у потрази за склоништем, али након провере оштећења на лансирној рампи на Кејп Канавералу, инжењери су сада дали зелено светло за полетање.
„Ако откријемо живот тако далеко од Сунца, то би имплицирало одвојено порекло живота на Земљи“, каже Марк Фокс-Пауел, планетарни микробиолог са Отвореног универзитета.
Инструменти сонде ће прегледати површину сателита Европа у потрази за траговима органских једињења и детектоваће гасове који се ослобађају, како би проценили да ли је Јупитеров сателит погодан за живот.
Смештена 628 милиона километара од Земље, Европа је само мало већа од нашег Месеца, али ту се сличност завршава.
Да је на нашем небу, сијао би пет пута јаче јер би водени лед рефлектовао много више сунчеве светлости.
Научници су први пут схватили да би Европа могла да подржава живот 1970-их када су, гледајући кроз телескоп у Аризони, видели водени лед.
Свемирске летелице Војаџер 1 и 2 снимиле су прве слике изблиза, а затим је 1995. НАСА свемирски брод Галилео пролетео поред Европе и направио неке дубоко збуњујуће слике. Показали су површину прошарану тамним, црвенкасто-браон пукотинама, ломовима који могу да садрже соли и једињења сумпора која би могла да подрже живот.
Свемирски телескоп Хуббле је од тада снимио слике нечега што би могли бити перјанице воде избачене 160 километара изнад површине Месеца
Али ниједна од тих мисија није се довољно приближила Европи довољно дуго да би је заиста разумела.
Бритни Шмит, професор наука о Земљи и атмосфери на Универзитету Корнел у САД, помогла је да се дизајнира ласер на броду који ће видети кроз лед.
Њен инструмент, који се зове Разум, тестиран је на Антарктику.
Али за разлику од Земље, сви инструменти на Клиперу биће изложени огромним количинама зрачења за које професор Шмит каже да представља „велику забринутост“.
Летелица би требало да пролети поред Европе око 50 пута, и сваки пут ће бити подложна зрачењу које је еквивалентно милиону рендгенских зрака.
Свемирски брод је највећи икада направљен за посету планети и пред њим је дуго путовање. Путујући 1,8 милијарди миља, он ће кружити око Земље и Марса да би се даље кретао према Јупитеру у ономе што се зове ефекат праћке.
Не може да носи довољно горива да би се сам покренуо, тако да ће се вратити од замаха Земљине и Марсове гравитационе силе.
Највећи свемирски брод који је НАСА икада направила
Роботска летелица „Европа Клипер“ је највећи свемирски брод који је НАСА икада направила за једну планетарну мисију, дугачак је око 30,5 метара, широк око 17,6 метара и тежак око шест тона.
Ова летелица је већа од кошаркашког терена због својих позамашних соларних поља за прикупљање сунчеве светлости којима се напајају научни инструменти, електроника и остали подсистеми.
У трогодишњем раздобљу НАСА планира да реализује 49 блиских прелета својом летелицом до Јупитеровог месеца.
Пречник „Европе“ је око 3100 километара на екватору, што је отприлике 90 посто пречника нашег Месеца. Верује се да је ледени слој Јупитеровог месеца дебео између 15 и 25 километара и да плута површином океана који је дубок између 60 и 150 километара.
„Клипер ће бити прва оваква мисија која ће нам омогућити да проценимо и окарактеришемо настањивост нечега што би се могло сматрати најчешћом врстом насељеног света у нашем Свемиру“, рекла је Ђина ДиБрађо, вршитељка дужности директора одсека за планетарну науку НАСА.
Научници опрезни о могућем открићу
Када се Клипер приближи Европи 2030. године, поново ће укључити своје моторе како би пажљиво маневрисао у праву орбиту.
Научници су веома опрезни када говоре о шансама за откривање живота – нема очекивања да ће пронаћи створења или животиње налик људима.
„Тражимо потенцијал за становање и потребне су вам четири ствари – течна вода, извор топлоте и органски материјал. Коначно, та три састојка морају бити стабилна током довољно дугог временског периода да би се нешто могло догодити“, објашњава Мишел Догерти, професор свемирске физике на Империјал колеџу у Лондону.
Надају се да ће, ако буду могли боље да разумеју површину леда, знати где да упуте летелицу у будућој мисији.
Међународни тим научника из НАСА, Лабораторије за млазни погон и Лабораторије за примењену физику Џона Хопкинса надгледаће ову мисију.
У време када је лансирање у свемир скоро сваке недеље, ова мисија обећава нешто другачије, сугерише професор Фокс-Пауел.
„Нема зараде. Овде се ради о истраживању и радозналости, и померању граница нашег знања о нашем месту у универзуму“, каже он.