Осим ваздушних, израелска војска поново је покренула и копнене нападе на појас Газе. У нападима израелских снага убијено је више од 400 Палестинаца.
Уједињене нације су ове нападе окарактерисале као незаконите, док су с друге стране Сједињене Америчке Државе подржале израелске акције у Гази. Израелска војска навела је да су трупе на терену започеле копнену операцију у централном и јужном делу појаса Газе са циљем проширења тампон зоне између севера и југа енклаве.
Додаје се да су у оквиру те операције израелске снаге преузеле контролу над коридором Нецарим, из којег су се повукле у фебруару у оквиру прве фазе споразума о прекиду ватре. Хамас је упад у коридор Нецарим оценио као ново и опасно кршење примирја и поручио да није затворио врата преговорима упркос наставку израелских напада.
Најмање 70 Палестинаца је убијено у израелским нападима током протекле ноћи на појас Газе, а укупан број жртава од почетка нове серије напада износи 477, међу којима је 183 деце, саопштило је Министарство здравља у тој енклави. Израелска војска наредила је евакуацију цивила из зоне борбених дејстава.
„Израелска војска је бацила летке у којима се тражи да напустимо подручје у Беит Хануну, где смо се вратили пре 20 дана из Мавасије у Кан Јунису. Били смо у шаторима, били смо приморани да одемо са децом. Окупација нема милости, био сам приморан да дођем овде и да склоним децу да их не би скупљали у комадима“, рекао је један Палестинац за медије.
Израелци су најављивали нападе недељама уназад и говорили су да су спремни на то ако се на најмањи начин прекрши било какав договор о ослобађању талаца. Из визуре премијера Бењамина Нетањахуа, неколико унутрашњих и спољних фактора су погодовали оваквој одлуци наводи Никола Крунић из спољне редакције Еуронеwс Србија.
„На унутрашњем плану имамо судски процес који се води против Нетањахуа и који привлачи велику пажњу домаће израелске јавности. Са друге стране, имамо велики притисак екстремних израелских десничара који не желе да чују ни у сновима о преговорима са Палестинцима. И ова влада, између осталог, оцењена је као најдесничарскија влада у историји Израела. А када говоримо о спољним факторима који су на то утицали, ту имамо отворену америчку подршку, што значи да Израелци имају практично отворену капију да наставе са нападима на појас Газе“, наводи Крунић.
Он додаје да је прва фаза примирја заправо само послужила као предах ради ради консолидације израелских резервиста и професионалне војске, као и да се допуне залихе наоружања и муниције.
Прва од три фазе примирја је спроведена уз притисак САД на Израел, тачније Стивена Виткофа, изасланика председника Доналда Трампа. Међутим, Американци су у међувремену одобрили војну помоћ Израелу, укључујући бомбе од 2.000 килограма за уништавање утврђења и подземних објеката, што изазива сумње у искреност Вашингтона.
„Они јесу притиснули Израелце за прву фазу, међутим, када реч о другој фази, која је много болнија за Израелце, која подразумева и повлачење израелских снага из појаса Газе, ту Американци нису Бог зна колико ажурни. Тако да, мислим да је то од почетка био само један маневар за мир и да се ублаже све те критике, а сада, када видимо какво је стање на терену, мислим да је тај маневар практично огољен“, сматра Крунић.
Он подсећа и да је Нетањаху минирао споразум из Осла 1993. који су уз велике напоре постигли тадашњи премијер Јицак Рабин и палестински лидер Јасер Арафат
„Нетањаху у јавним наступима и на митинзима практично таргетирао Рабина као издајника јеврејског народа и као човека који је продао свету јеврејску земљу, Јудеју и Самарију, што је други назив за Западну обалу. А након тога знамо шта се догодило. Рабин је убијен 1995. од стране екстремног израелског десничара“, препричао је Крунић још једну мрачну епизоду из израелске историје.
