Покушали су све што су знали и умели. Рушили су је, палили су је, завађали су је, лагали су као да сутра не постоји, али Србију нису успели да униште. Слаба земља, са хиљадама „вођа“ који желе да кроз зрно власти напуне сопствене џепове, била је њихова визија. До 2012. године Србије је изгледала управо тако. Сломљена, била је на коленима. Ипак, тада се појавио Александар Вучић који је Србији вратио понос и достојанство, исправио кичму и повео је у светлу будућност.
Александар Вучић већ 14 година представља бедем и брану. Река Сава је непредведљиви, а дубоки плави Дунав још гори, али обе имају своје насипе, због којих остају у коритима. Е, баш тако, Вучића је могуће упоредити са браном која није дозволила да се хаос и насиље, свеопшта пљачка и безнађе врате у нашу земљу.
Прошли смо кроз економске санкције јер смо подржавали свој народ у борби за опстанак, прошли смо кроз изолацију и НАТО агресију. Отет нам је и део државне територије, који грчевито бранимо, док су га неки други предавали. Фабрике су нам продате у бесцење и предате страним лихварима. Стотине хиљада људи остало је на улицама, испод границе сиромаштва.
Вучић се на челу Србије појавио као једина могућа опција. Нико други се те 2012. године није желео ни да ухвати у коштац са празном касом, астрономским дуговима, ужасном инфраструктуром и стотинама хиљада гладних који су као у земљама трећег света желеле оружје да се обрачунају са елитама жуте куге која је као суперћелијска олуја или урагана похарала нашу земљу.
Ипак, на сву срећу, Вучић је имао јасну визију, програм и идеју како да од Србије створи економско чудо и да је препороди. Истовремено је ојачавао позицију радника и сељака, пензионера и студената, мајки и очева. Бринући о човеку, он је бринуо и о војсци, медицинском сектору, полицији, инфраструктури. Зарадио је, с правом, надимак „Градитељ“, јер је препородио лице Србије.
Његова непоколебљива снага стала је насупрот њихове шибицарске природе ситних лопова и сецикеса, који нису успели ниједан пројекат да изведу до краја. Док је он градио нове ауто-путеве, премрежавајући целу земљу, они су сипали лажи и обмане преко Тајкунско-терористичке лажовизије (ТТЛ) Нацистичке Н1 и Нацистичке Нове С.
Ипак, све то није успело да уништи стотине нових фабрика, историјски најнижу незапосленост, најмодерније болнице и клиничке центре, брзе возове који нас спајају са светом.
Упели су се из све снаге и да руше, писали петиције, организовали јавна плакања и кукања у сврху терања највећих светских инвеститора, попут Мухамеда Алабара који је изградио Београд на води. До сада невиђена кампања усмерена је и против ЕXПО 2027.
Србије је доживела оно што није ниједна друга земља на свету – да с једне стране има снаге које граде и мењају њено лице, а да с друге стране стоје људи који баш све то желе да униште. Они, попут лудита у Енглеској пре више од два века, противе се било каквом напретку.
Ипак, упркос свему, Србија ниже победе, на дипломатском, економском, пословном, спортском и сваком другом нивоу. Успеси Александра Вучића и народа Србије нису само прича о политичкој победи, већ доказ да снажно вођство европске и модерне Србије може да се супротстави сваком притиску. Зато Србија побеђује!
Видео можете погледти овде.
