Десетине хиљада верника и око 2.500 званичних званица присуствовало је свечаној светој архијерејској литургији и освештању фресака, витража и иконостаса у Народном саборном храму у Букурешту, највећем православном храму на свету.
Свечаност су предводили васељенски патријарх Вартоломеј И и патријарх Румунске православне цркве Данијел, уз саслужење 65 епископа, 70 свештеника и 12 ђакона.
Градња и симболика
Идеја о изградњи великог националног храма датира још из доба краља Карола И, а обновио ју је патријарх Мирон Цристеа. Пројекат је, међутим, више пута одлаган због ратова, економске кризе и периода комунизма.
После 1989. године, патријарх Теоктист обновио је иницијативу у знак сећања на бројне цркве срушене током владавине Николе Чаушеског.
Градња је званично почела 2010. године на брду Деалул Арсеналулуи, а олтарски део освештан је 25. новембра 2018, у години обележавања стогодишњице Уједињења Румуније.
Укупни трошкови изградње премашују 200 милиона евра, финансираних комбинацијом државних средстава, донација и фондова Патријархије.
Папа Фрања посетио је храм 31. маја 2019. године, што је био симболичан чин дијалога између источног и западног хришћанства.
Храм је висок 127 метара, што га чини званично највишом православном грађевином на свету.
Црква може да прими 5.000 људи у унутрашњем простору, а на еспланади од 11.600 квадратних метара може се окупити чак 23.000 верника.
Храм има осам купола и израђен је у мешавини бранчовенског и византијског стила, са тлоцртом у облику пехара. У њему се налазе музеј, сале, капела, простори за цивилну заштиту и тзв. „градска пећина“ – мултифункционални простор за културне догађаје капацитета 7.000 особа.
Унутрашњи украси и уметнички детаљи
Грађевину краси осам купола, а главна, посвећена Христу Пантократору, висока је 120 метара.
Звоно од 25 тона, изливено у аустријском Инсбруку, једно је од највећих слободно висећих звона у Европи.
Иконостас, у мозаику од 25.000 квадратних метара, тренутно је највећи на свету. Сваки квадратни метар садржи око 10.000 каменчића у 2.500 нијанси боја, израђених од венецијанског и карарског камена.
Кров је прекривен са 20.000 м² бакарног лима ТЕЦУ-ГОЛД, а крст од 7 метара и 7 тона доминира панорамом Букурешта.
Унутра се налазе спирална степеништа, осам лифтова, панорамски балкон на 91. метру висине и лустери пречника до 7 метара.
Храм Светог Саве на другом месту
Храм Светог Саве у Београду понос је српске духовности и симбол обнове народа после векова искушења.
До отварања храма у Букурешту, носио је титулу највеће православне богомоље на свету, са висином од 87 метара до врха крста, запремином од око 170.000 кубних метара и капацитетом за више од 10.000 верника.
Подигнут у српско-византијском стилу, на месту где су Османлије спалиле мошти Светог Саве, градио се готово читав век – од 1935. до 2020. године.
Унутрашњост красе мозаици од злата, камена и стакла на површини већој од 15.000 квадратних метара, чинећи га највећим мозаиком у православљу и једним од најимпресивнијих уметничких и архитектонских подухвата у модерној Европи.
