Најновије договорене уставне промене, аминоване под патронатом Европске уније, оголиле су сурову истину о тренутној владајућој већини: све може и све пролази, осим српског језика и права оног народа који је изнео промене у Црној Гори.
Сценарио који гледамо представља ништа друго до наставак идентитетског инжењеринга Мила Ђукановића, само у новом, „европском“ паковању. Док Мило Ђукановић задовољно трља руке гледајући како се његова вишедеценијска политика дискриминације наставља без икаквих препрека, премијер Милојко Спајић се понаша као обични извиђач и нијеми извршилац туђих налога, којем су бриселске директиве важније од елементарне правде и воље сопствених грађана, пише подгоричка Борба.ме.
Срамота је и брука да се под плаштом „европских интеграција“ поново гура под тепих језик којим говори убједљива већина или огроман проценат грађана Црне Горе. Поставља се питање: да ли је услов за улазак у ЕУ одрицање од сопственог идентитета и пристајање на статус грађана другог реда?
Историјска одговорност је на НСД-у и Андрији Мандићу
Сва политичка и историјска одговорност сада се пребацује на Нову српску демократију (НСД) и Андрије Мандића. Карте су отворене, а простор за политичке калкулације и изговоре је потпуно нестао.
Коалиција која је деценијама обећавала одбрану српских националних интереса и равноправност српског језика сада се налази пред кључним историјским испитом:
Пристајање и саучесништво
Ако прихвате ове уставне промјене без гарантованог статуса српског језика, то ће бити директна капитулација и издаја поверења стотина хиљада грађана.
Црвена линија и отпор
Једина морална и политички оправдана одлука јесте ускраћивање гласа и рушење овог срамног договора. Време је да се престане са политичким маневрисањем.
Ако НСД и Мандић пређу преко овога, послаће поруку да су фотеље и учешће у власти важнији од језика, писма и достојанства народа који их је бирао. На потезу су – или ће одбранити принципе на којима су рођени, или ће постати саучесници у наставку ДПС политике.
