У Србији је питање озакоњења, односно легализације објеката, већ дуже време једно од кључних у домену имовинско-правних односа. Огроман број објеката подигнут је без грађевинске дозволе, па су власници у дуготрајним поступцима покушавали да их уведу у легалне токове. Нови законски оквир који се налази у скупштинској процедури требало би да унесе јасноћу и убрза процес евидентирања, нарочито код оних грађана који годинама чекају да њихова имовина буде уписана у катастар.
Зашто је озакоњење и даље актуелна тема
Иако је у претходним годинама донето више закона и измена које су имале за циљ да се олакша легализација, велики број објеката и даље није евидентиран. Разлози су различити – од некомплетне документације, недостатка техничких услова, до неусклађености података у катастру и локалним урбанистичким плановима. Због тога су многи грађани остали у својеврсном „правном вакууму“, где објективно поседују некретнину, али немају правни основ да се упишу као власници. Управо из тог разлога, нови предлог закона покушава да пронађе баланс између потребе државе да уведе ред и жеље грађана да своје власништво учине законитим.
Предлог закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима
Предлог закона који се тренутно разматра у Народној скупштини предвиђа увођење посебних услова за евидентирање и упис права на објектима који су изграђени без грађевинске дозволе. Суштина овог прописа јесте да се омогући упис стварног стања на терену – чак и у случајевима када документација није у потпуности усклађена са постојећим прописима. На тај начин, власници би могли да стекну право својине иако не поседују сву неопходну документацију, под условом да објекат није изграђен на земљишту које је предмет спора или у зони где градња није дозвољена.
Овим предлогом закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима би се поједноставио поступак евидентирања, јер би се уводили јаснији критеријуми и краћи рокови за поступање надлежних органа. Планирано је да се у пракси омогући бржи упис у катастар. као и да се смањи број случајева у којима је потребно додатно ангажовање вештака и урбаниста. Такође, закон уводи и посебне мере заштите за објекте који су коришћени дуже време, чиме се поштује начело фактичког поседовања као основе за стицање права.
Ко све може поднети захтев за озакоњење
Захтев за озакоњење могу да поднесу физичка и правна лица која су власници или корисници објекта који није легализован. Нови предлог закона не мења основну структуру поступка, али омогућава једноставније доказивање власништва. У многим случајевима, довољно ће бити доказати континуитет коришћења објекта, док ће се у сложенијим ситуацијама тражити потврде локалних самоуправа или стручна процена надлежних органа. На тај начин, закон даје могућност да се упишу и објекти који до сада нису могли бити евидентирани због мањих техничких одступања.
Улога локалних самоуправа и катастра
Један од циљева новог закона јесте да се појача сарадња између локалних самоуправа и Републичког геодетског завода. Градови и општине ће имати задатак да у краћем року потврде усклађеност објекта са плановима, док катастар треба да омогући техничку обраду захтева без вишемесечних застоја. Тиме би се цео процес озакоњења знатно убрзао, а грађани би могли у реалном року да добију уписано право својине. Очекује се да ће оваква пракса смањити и административне трошкове, јер ће многи поступци бити решавани електронским путем.
Када и где потражити правну помоћ
Иако се очекује да нови прописи поједноставе поступак, правна помоћ и даље остаје важна у сложеним случајевима. У ситуацијама када постоје нерешени имовински односи, неусклађени уговори или упис старог власника, неопходно је обратити се стручњаку. Искусна адвокатска канцеларија може помоћи у тумачењу нових законских одредби, припреми документације и заступању пред катастром, што је често кључно за успешно решавање случаја. Правилна правна процена може спречити касније компликације и непотребне трошкове.
Процес озакоњења у Србији улази у нову фазу која би, ако закон буде усвојен, могла да означи крај дугог периода правне несигурности за многе власнике објеката. Увођењем посебних услова за евидентирање права, држава покушава да споји реалност са законом, дајући грађанима могућност да коначно легализују своју имовину. Овај корак може представљати важан темељ за уређеније тржиште некретнина и сигурније власничке односе у будућности.
