Почиње друга фаза реконструкције археолошког налазишта Винча-Бело брдо: Следи уређење дунавског приобаља

Vinča Belo Brdo

Након што је пре око два месеца завшрена санација клизишта на археолошком локалитету Бело Брдо у Винчи, почиње друга фаза капиталног пројекта Владе Србије реконструкције, ревитализације и презентације овог драгоценог налазишта.

Вања Маринковић из Националне платформе „Србија ствара“ каже да друга фаза подразумева уређење дунавског приобаља.

„Прва фаза је била најважнија. Санирали смо клизиште и сада археолошки локалитет не може да склизне у Дунав што је била највећа опасност. Почиње та друга фаза која подразумева уређење самог приобаља али и изградњу дренажног система и колектора за отпадне воде што је такође веома важно како за сам локалитет тако и за целу Винчу и мештане“, објашњава Маринковић за Еуронеwс Србија.

Према њеним речима, тренутно се ради техничка документација за извођење тих радова.

„У једном тренутку треба да крене и рашчишћавање самог приобаља од сојеница, различитих грађевина које спречавају санацију приобаља. Оно што ће остати јесте понтон који је легално поставио Музеј града Београда и уз помоћ којег ће у једном тренутку до Винче моћи да се дође и речним путем што је веома важно за развој туризма. Сви ти радови би требали да буду завршени 2025. године“, најављује наша саговорница.

Цео пројекат је покренут на иницијативу Националне платформе „Србија ствара“ која се налази у оквиру кабинета председнице Владе Србије, а пројекат реализује Завод за заштиту споменика културе у сарадњи са Министарством културе и Музејем града Београда. Прва фаза је суфинансирана из Амбасадорског фонда за заштиту културне баштине представништва Сједињених Америчких Држава у Србији.

Винча архива

Сам локалитет Винча – Бело Брдо проглашен је локалитетом од посебног значаја још 1965. године, и био је међу првима у Југославији који је добио ту „титулу“. Међутим, паралелно се одвијала и девастација налазишта.

„На самом локалитету су се градиле куће, што је једнако као да данас у дворишту Дечана дозволимо да неко гради. Самим тим се обим целог локалитета смањио на оно што ми имамо данас и што је, ако се не варам, једна петина археолошког локалитета. Сада пројектом реконструкције вратићемо обим локалитета на оно што је био 1965. То аутоматски значи да ћемо проширити и истраживања и ко зна шта ћемо све још пронаћи“, објашњава Маринковић.

Још један пројекат Националне платформе „Србија ствара“ укључује зграду Ложионице.

„Реконструкција Ложионице је веома важан пројекат који је на неки начин круна нашег града. Сви креативци и иноватори имаће физичко место на којем могу да се сусрећу, раде и сарађују“, најављује саговорница Еуронеwс Србија.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs