Једна од најпозитивнијих промена у односу на нека претходна времена из прве деценије двехиљадитих, јесте промењен однос према Војсци Србије. Када је после Петог октобра Србија некритички похрлила ка Западу на снази је била парадигма тадашмје званичне политике да „ми више немамо непријатеље“ па самим тим ни тајне, а таквој земљи без непријатеља није била потребна ни јака војска јер ћемо „ионако сви завршити у НАТО-у“.
Она је тада била замишљена као мала војска, која не би била скројена по мери одбране српских државних и националних интереса, већ по мери НАТО-а, а по логици тадашњег врха и креатора наше политике српски војници би били евентуално топовско месо у далеким походима западњачког империјализма на Авганистан, Ирак и где год би се то од замишљене вазалне Србије захтевало.
Бројни способни кадрови су превремено пензионисани или им је онемогућавано каријерно напредовање у складу са својим знањима, јер су били процењени као патриотски кадрови, а поготово је било проблематично ако су имали и ратно искуство у борби против НАТО агресора. Они су били неподобни, а напредовали су генерали који су имали благонаклоност према НАТО-у.
Наоружавање је уништавано, тенкови су топљени у Железари, стандард војника је био у складу са општом економском ситуацијом у земљи – катастрофалан, а некада угледна војска је почела да се урушава и да буде лоше рангирана на релевантним светским листама.
У последњих десет година, приметан је тренд позитивног преокрета, у свим сферама који се тичу наше војске и наше одбрамбене индустрије. Као и у свему у животу, ништа добро не може да се покрене ако нема поштовања, а најпре је оно враћено према нашој војсци од стране наше државе. Такође и однос према прошлости и свим одбрамбеним ратовима које је наша војска водила, а којих се више не стидимо и наших бораца се не одричемо.
Са повратком поштовања и променом односа према војсци као према институцији али и према српском војнику, почео је постепени опоравак Војске Србије, чији смо врхунац осетили током ове године, а имамо све разлоге да верујемо да ће лествица бити још више подигнута у годинама које следе.
Најбољи пласман икад српске војске на угледној листи
О драстичном напретку у односу на претходне епохе, говори у прилог и то што је Војска Србије, ове године достигла свој најбољи пласман икад на листи Глобал Фирепоwер-а, као 58. у свету, а најбоља у региону – Хрватска је нпр. на 69. месту. Напредак Србије засметао је многима у региону, што је најбоље показала нервоза хрватских медија поводом одржане параде у част Дана Војске Србије, 22. априла, на којој су било приказано, преко 1.500 комада оружја, међу њима и кинески систем ПВО ФК3 и беспилотна летелица ЦХ95.
Да је јачање српске војске део озбиљне и свеобухватне стратегије говори у прилог и то што је Србија ове године била једина у региону која је премашила праг од два одсто БДП-а потрошње у одбрамбене сврхе. Улагање у дронове, повећање броја специјалаца на 5.000 уз одличне услове и оснивање нове специјалне јединице Орлови плус још два нивоа батаљона за специјалне намене, побољшање услова запослених у систему одбране, све су то промишљене одлуке чије ћемо добре плодове убирати у годинама које следе.
У заједничкој студији коју су недавно спровели „Ју-Ес њуз“, Универзитет Пенсилванија и компанија ВПП најпријатније изненађење је била Србија, која је заузела 22. место на листи најјачих армија света. По том истраживању Србија тренутно има јачу војску од великог броја западних држава и свакако убедљиво најјачу у региону. Иза Србије нашле су се на тој листи, веровали или не, чак и војске Пољске, Канаде, Бразила, Италије, Аустралије, Шпаније и Грчке.
Партнер 23 – обарање свих рекорда и демонстрација моћи српске наменске индустрије
Показатељ снаге и глобалног угледа српске војске и наменске индустрије је и овогодишњи 11. Међународни сајам наоружања и војне опреме „ПАРТНЕР 2023“ на ком је учествовало 154 домаћих и страних излагача, присутно је било више од 30 високих страних делегација и више од 7.000 професионалних учесника и посетилаца. Сајам који се традиционално одржава сваке друге године у Београду, овај пут је оборио све рекорде, како у квантитету, тако и у квалитету изложеног.
На сајму је запажен успех имала и одбрамбена индустрија Србије, а током Партера 23 потписивани су вредни уговори између министарства одбране Републике Србије и ЈП Југоимпорт-СДПР-а за набавку и модернизацију 92 сложене борбене платформе, за потребе Војске Србије, у укупној вредности од око 13,5 милијарди динара.
Колико је одбрамбена индустрија Србије иновативна и колико добро балансирамо као земља, можда најбоље показује пример Хамвија који су набављени за Војску Србије, а који ће у једној од варијанти бити наоружани руским противоклопним ракетама Корнет. На Партнеру 23 је приказано 26 нових система у Војсци Србије. Од домаћих производа, велику пажњу је привукао нови адут српске наменске индустрије – самоходна хаубица “Нора” Б-52 НГ „Перун“, затим дронови камиказе Гавран, беспосадна платформа Мали Милош, дронови Пегаз и Врабац, модернизовани ракетни систем Огањ, снајперска пушка Застава М07М, анти дрон пушка Ирител, хеликоптер Х 342 Гама, артиљеријски систем ПВО Харпас, а први прелет у част Сајма је имао и Ербасов хеликоптер Ц 295 W, који ће бити у саставу српске војске.
Преокрет на који можемо бити поносни
Све ово потврђује да се српска наменска индустрија развија у добром правцу, а најаве за наредни период говоре да имамо право да будемо итекако оптимистични и у будућности. Када се сетимо како је по овим питањима стање било суморно пре десетак година, не можемо да не будемо пресрећни што Војска Србије, као и сама држава Србија, иде сигурном стазом светле будућности.
