Након што је то урадила америчка савезна држава Колорадо, Државна секретарка државе Мејн Шена Белоуз уклонила је Трампа са председничких избора у тој држави према клаузули о побуни у америчком Уставу. Овај потез могао би да угрози Трампову кандидатуру на предстојећим председничким изборима у САД, а коначну одлуку о политичкој судбини републиканца вероватно ће донети Врховни суд те земље.
Демократска државна секретарка Мејна уклонила је име бившег председника Доналда Трампа са листића за председничке изборе у складу са клаузулом о побуни у америчком Уставу, чиме је постала прва изборна званичница који је једнострано предузела акцију која има потенцијалне последице за електорски колеџ.
На њену одлуку Трампови адвокати могу да уложе жалбу судовима у Мејну.
До одлуке је дошло после пресуде Врховног суда Колорада којом је бивши председник искључен са гласачких листића у складу са Одељком 3, 14. амандмана.
Обе одлуке су историјске, а суд у Колораду био је први суд који је на председничког кандидата применио ретко коришћену уставну забрану против оних који су „учествовали у побуни“.
Очекује се да ће Врховни суд донети коначну одлуку о томе да ли Трамп и даље може да се кандидује за председника почетком следеће године.
Одлука Врховног суда кључна
Да ли ће ово бити почетак низа, највише зависи од одлуке Врховног суда Сједињених америчких држава, каже за Еуронеwс Србија Милан Крстић са Факултета политичких наука.
„Ако Врховни суд САД, који је највише судско тело, одлучи да нема основа за овакав став, у том случају ни судови на нивоу савезних држава у будућности неће доносити овакве одлуке. Међутим, уколико одлука Врховног суда буде таква да сматра да постоји основа или да не обори ову одлуку суда државе Колорадо, онда ће извесно да се настави оваква пракса и онда ће то вероватно варирати од државе до државе“, објашњава Крстић.
Он подсећа на случајеве у Мичигену и Минесоти где је суд одлучио да не може да се уклони Трампа са листића на унутар партијским републиканским изборима, наводећи да у Мејну ова одлука још није дошло до суда.
„Ово су сад изборни званичници донели сопствену одлуку, односно државна секретарка, па ће се тек ићи на Врховни суд државе Мејн, осим уколико у међувремену Врховни суд САД као највише судско тело не донесе одлуку, дакле да је то протиправно“, истиче Крстић.
Осим тога, Крстић подсећа да је Републиканска партија у државе Колорадо прекјуче, касно увече, уложила жалбу на одлуку суда у тој савезној држави.
Конзервативци већина у Врховном суду
Уколико одлука буде зависила од Врховног суда, доцент на ФПН-у процењује да би она ишла у корист бившег америчког председника, наводећи да већину судија Уставног суда чине конзервативци, односно судије који су наклоњеније конзервативној јуриспруденцији, из разлога што су их на те позиције углавном постављали републикански председници.
„Ја искрено верујем да ће по Трампа она бити позитивна имајући у виду да је између осталог троје њих поставио управо Трамп. Међутим, то је мало и парадоксална ситуација, зато што заправо чак они који се позивају на то да Трамп нема право да буде кандидат због тога што је 6. јануара 2021. позвао народ на побуну и на спречавање да се верификује избор Џозефа Бајдена, се управо позивају на конзервативну правну мисао и на тај текстуализам или оригинализам, како се то назива у америчкој правној традицији, који подразумева да текст устава не треба тумачити у складу са временом и контекстом, него да га треба тумачити стриктно онако како је написано“, објашњава Крстић.
Управо због временског контекста тешко је да то може да се примени сад на Трампа, указује Крстић наводећи да уколико се буде „словно посматрало то би можда и могло да се тумачи као да је примењиво и на Трампа“.
„Тако да у ствари та конзервативна правна мисао би могла да буде непријатељ Трампа у овом случају, али с обзиром да је ово ипак једна политичка институција, Врховни суд САД, ја заиста верујем да у овом тренутку неће донети одлуку која би потврдила да Трамп треба да буде избачен са бирачког листића“, констатује Крстић.
Да ли је угрожен Трампов рејтинг?
Говорећи о томе да ли ће ови судски процеси угрозити Трампов рејтинг, Крстић је уверен да овај конкретни акт неће штети бившем председнику, наводећи су сви Трампови републикански опоненти стали на његову страну.
„Чак и они најоштрији, као што је Крис Кристи, бивши гувернер државе Њу Џерзи, али и остали који тренутно трче трку за номинацију, као што је Ники Хејли, или Рон ДеСантис, актуелни гувернер Флориде, или Вивек Рамасвами, сви су недвосмислено стали уз Трумпа и рекли да, чак и ако мисле да Трумп треба да изгуби, треба да изгуби на изборима на којима има право да се кандидује“, истиче Крстић.
Он оцењује да овај случај „међу Трамповим гласачима може да се тумачи као покушај да се он политичким средствима елиминише, заправо уз политички мотив да се то увије у једну правну обланду, не због тога што је он прекршио неки акт, него зато што желе да га елиминишу из трке“.
Ипак, Крстић подсећа на остале судске процесе који се воде против Трампа, напомињући да би процеси који се воде у Вашингтону и Џорџији могли негативно да утичу на његов рејтинг.
„Кривични процеси који се води у Вашингтону у вези са његовим учешћем у побуни 6. јануара или оном у држави Џорџија, у вези са његовим мешањем и покушајем да обори резултате противправно у држави Џорџија након председничких избора 2020. године, то је нешто што би можда могло да има неки маргинални ефекат на њега. До сада није имало, али уколико би био осуђен, могло би да му одузме неки проценат, а тај неки проценат у ситуацији у којој он тренутно према истраживањима јавног мњења има 2-3 одсто предности у односу на Бајдена, ипак може да буде и пресудан“, објашњава Крстић.
На основу тога, доцент истиче да неће бити потпуно безначајан исход ових судских процеса. Међутим, Крстић нема дилему да покушај елиминације Трампа са бирачког листића може само допринети популарности републиканца.
Мислим да ће Трамп бити на бирачком листићу и мислим да ће бити кандидат републиканаца на изборима 2024. године“, закључује Крстић.
