Од тренутка када су захтеви студената испуњени, протести и блокаде школа и факултета ушли су у фазу паралишућег исцрпљивања које никуда не води осим у пропалу школску годину. Дакле, штету од ове ситуације имаће једино студенти и ученици.
Да држава озбиљно рачуна на младе и да искрено брине за њихово образовање показало је и обраћање председника Србије Александра Вучића у суботу, на Дан државности, у Сремској Митровици. Још једном је пружена рука да се честита студентима на њиховој истрајности да се испуне постављени захтеви. Та рука била је и позив да своје образовање не улажу и не троше ни за чије интересе до за своје.
„Књиге, децо, а не звова и прапорци“, била је Вучићева порука за крај.
Пре тога је нагласио да су захтеви испуњени и позвао је студенте да послушају свог председника и размисле о својој будућности.
– Позивам још једном студенте да размисле о својој будућности. Моје поверење у њих је много веће него у оне који су их на ово натерали. Прогласите победу, добили сте све захтеве испуњене, вратите се у клупе. Овој земљи је потребно знање, а не може да буде знања без учења и рада… До сада сте успешно избегавали замку у коју су хтели да вас увуку, да будете са најгорим политичарима у овој земљи. Многе сте замке избегли, неке нисте – поручио је Вучић на скупу у Сремској Митровици.
Професор Факултета политичких наука Милан Петричковић каже за Курир да, независно од политичког контекста, блокаде факултета и школа морају у једном тренутку да се заврше. Највећу цену, како наглашава, платиће управо студенти и ђаци.
– Враћање у клупе није само питање универзитета и школа, већ је и питање друштвене стабилности. Суштина је да ће бунт и блокаде, без обзира на њихово трајање и без обзира на политичку ситуацију, у једном моменту морати да се заврше. Није више никаква тајна да постоји логистичка подршка и организатори изван студентске популације. Бунт или блокада ове врсте буде спонтана у неким почетним фазама, али да би трајали и да би се све ово догађало што се догађа код нас, мора да постоји организација, логистика и финансије. Ако све очистимо од политике, оно што је суштина је заправо бесмисленост свега тога. Млади треба да су ту да студирају на факултетима. Дакле, поставља се питање за шта се они боре, против кога се боре и какви ће бити конкретни резултати – наглашава Петричковић.
Он објашњава да је ствар дошла дотле да су за спашавање школске године буквално у питању сати и дани.
– Ово су последњи возови који, ако се не ухвате, одлазе у неправрат. Могу студенти и да прогласе победу, али то ће бити Пирова победа, јер ће они, без обзира на исход, једини бити на губитку. Они су себи нанели штету, јер се поставља питање не само одржавања наставе и полагања испита, већ и оног врло битног дела а то је питање стандарда и економике студирања. И када кажем губитници, мислим и на оне који су у блокадама, а још више на оне који су желели да студирају. Студенти су просто жртвовани, често да нису ни свесни тога, јер ће они платити цех и њихове породице. Причамо о 530.000 студената на територији Републике Србије, па то треба помножити са бројем чланова породица јер сви они ће имати последице због овога. Отуда ови апели и председника и других државних органа да се врате студенти и ђаци у клупе. За то постоје врло рационални разлози – оцењује Петричковић.
