Председник Јужне Кореје шокирао је земљу у уторак увече када је из ведра неба прогласио ванредно стање у азијској земљи после скоро 50 година од последњег оваквог потеза.
Драстична одлука Јун Сук Јеола, објављена у касноноћном телевизијском преносу, помиње „антидржавне снаге“ и претњу из Северне Кореје.
Али убрзо је постало јасно да то није било подстакнуто спољним претњама, већ његовим сопственим очајничким политичким невољама.
Одлука је подстакла хиљаде људи да се окупе испред парламента у знак протеста, док су опозициони посланици пожурили тамо да изгласају укидање ванредног стања.
Поражен, Јун је изашао неколико сати касније и прихватио гласање парламента, укинувши ванредно стање.
Сада ће посланици гласати о томе да ли ће га опозвати због онога што је главна опозиција у земљи назвала „устаничким понашањем“.
Како се све одвијало?
Јун се понашао као председник под опсадом, кажу посматрачи.
У свом обраћању у уторак увече он је тврдио да опозиција покушава да поткопа његову владу пре него што је рекао да проглашава ванредно стање како би „сломио антидржавне снаге које праве хаос“.
Његовим декретом је војска привремено постала главна – војници и полиција распоређени су испред зграде Народне скупштине и у њој, где су виђени хеликоптери како слећу на кров.
Локални медији су приказали призоре маскираних војника са оружјем који улазе у зграду, док је особље покушавало да их одврати противпожарним апаратима.
Око 23 часова по локалном времену у уторак војска је издала декрет којим се забрањују протести и активности парламента и политичких група, док се медији стављају под контролу владе.
Међутим, јужнокорејски политичари су одмах назвали Јунову декларацију незаконитом и неуставном.
Лидер његове сопствене странке, конзервативне Партије моћи народа, такође је назвао Јунов чин „погрешним потезом“.
У међувремену, лидер највеће опозиционе странке у земљи, Ли Ђае Мјунг из либералне Демократске партије, позвао је своје посланике да се окупе у парламенту како би изгласали декларацију.
Он је такође позвао грађане Јужне Кореје да се појаве у парламенту у знак протеста.
– Тенкови, оклопни транспортери и војници са пушкама и ножевима владаће земљом. Суграђани, дођите у Народну скупштину – поручио је он претходне ноћи.
Хиљаде људи су послушале позив и окупиле се испред сада добро чуваног парламента. Демонстранти су узвикивали: „Нема ванредног стања!“ и „срушити диктатуру“.
Локални медији показали су неке туче између демонстраната и полиције на капији, али тензије на крају нису прерасле у насиље.
Посланици су такође могли да се пробију око барикада – чак су се пели и на ограде да би стигли до места за гласање.
Недуго после 1 сат после поноћи у среду јужнокорејски парламент, са 190 од 300 присутних чланова, означио је проглашење ванредног стања неважећим.
Колико је важно ванредно стање?
Ратно или ванредно стање је привремена владавина војних власти у време када се сматра да цивилне власти нису у стању да функционишу.
Последњи пут је у Јужној Кореји проглашено 1979. године, када је тадашњи дугогодишњи војни диктатор те земље Парк Чунг Хи убијен током државног удара.
Није проглашавано откако је 1987. године земља постала парламентарна демократија.
Зато је Јунов порак био још већи шок, нарочито јер је ванредно стање покушао да оправда тврдњом да покушава да спаси Јужну Кореју од „антидржавних снага“.
Јун, који је заузео приметно тврђи став према Северној Кореји од својих претходника, описао је политичку опозицију као симпатизере Северне Кореје, без пружања доказа за то.
У време ванредног стања војсци се дају додатна овлашћења и често долази до суспензије грађанских права и стандарда и заштите владавине права.
Упркос томе што је војска најавила ограничења политичких активности и медија, демонстранти и политичари су пркосили тим наредбама. Није било ни знакова да је влада преузела контролу над медијима – Јонхап, национални емитер и други медији наставили су нормално да извештавају.
Зашто је Јун осећао да је под притиском?
Јун је изабран на функцију у мају 2022. као тврдолинијашки конзервативац, али је био „осакаћени“ председник од априла када је опозиција победила на општим изборима у земљи.
Његова влада од тада није била у стању да усвоји законе које је желела и сведена је на улагање вета на законе које је усвајала либерална опозиција.
Такође је приметио пад рејтинга, који се креће око најнижих 17 одсто пошто је ове године био уплетен у неколико корупционашких скандала, укључујући онај са првом дамом, која је као поклон прихватила Диор торбу у замену за услуге државе.
Прошлог месеца био је приморан да се извини на националној телевизији, рекавши да оснива канцеларију која ће надгледати дужности прве даме, али је одбацио ширу истрагу, на коју су позивале опозиционе странке.
Затим је ове недеље опозиција предложила смањење великог владиног закона о буџету – на који се не може ставити вето.
У исто време опозиција је такође покренула поступак опозива чланова кабинета и неколико највиших тужилаца, укључујући шефа владине ревизорске агенције, због тога што нису спровели истрагу против прве даме.
Шта сад?
Опозициона Демократска странка покренула је поступак за опозив Јуна. Парламент ће до суботе морати да гласа о том питању.
Процес опозива је релативно једноставан у Јужној Кореји. Да би успео, потребна је подршка више од две трећине 300-члане Народне скупштине – најмање 200 гласова.
Када се опозив одобри, води се суђење пред Уставним судом – деветочланим саветом који надгледа огранке власти у Јужној Кореји.
Ако шест чланова суда гласа за подршку опозива, председник се смењује са функције.
Ако до тога буде дошло, то не би било први пут да је јужнокорејски председник опозван. Претходно је 2016. године тадашња председница Парк Гун Хје смењена кад је оптужена да је помогла пријатељици у изнуди.
Године 2004. други председник, Рох Му Хјун, смењен је и суспендован на два месеца. Уставни суд га је касније вратио на функцију.
Јунова непромишљена акција запрепастила је земљу која себе сматра напредном, модерном демократијом која је отишла далеко од дана своје диктатуре.
Многи овонедељне догађаје виде као највећи изазов том демократском друштву у последњих неколико деценија. Стручњаци тврде да би то могло бити више штетно по репутацију Јужне Кореје као демократске државе него чак и немири 6. јануара у САД.
