Русија и Украјина договориле су мораторијум на међусобне нападе на бродове у Црном мору, где је употреба морских беспилотних летелица и јединица за специјалне операције од стране Украјине држала Русе у повећаној приправности, у великој мери заробивши руску флоту близу обале.
Како је Русија објавила у уторак, Вашингтон је пристао да помогне у укидању санкција за храну, ђубриво и бродске компаније у замену за споразум о безбедној пловдиби у Црном мору.
Шта до сада знамо о примирју?
Сједињене Државе су такође изјавиле да су се договориле са Русијом и Украјином о прекиду војних удара на енергетску инфраструктуру друге стране.
Договори између САД и Русије, као и САД и Украјине, наведени су у два одвојена документа. Међутим, како истиче ББЦ, трећи документ, који је издао Кремљ и наметнуо своје услове који нису постојали у првом споразуму између САД и Русије, помрсио је конце.
На пример, Кремљ је изјавио да би тридесетодневни прекид напада на енергетске објекте могао да буде суспендован ако једна страна прекрши споразум.
“Другим речима, оно што је договорено је осетљив корак ка некој деескалацији борби у Украјини, али без икакве гаранције успеха у атмосфери узајамног неповерења”, наводи Џејмс Ландејл за ББЦ.
“Овај споразум означава следећи корак у напорима америчког председника Доналда Трампа да оконча рат Русије у Украјини, након телефонског разговора који је имао са руским председником Владимиром Путином 18. марта. Међутим, значајне разлике између америчког и руског тумачења разговора – посебно са Русијом која каже да прекид ватре неће почети док се не укину одређене америчке санкције, можда указују на узбуркане воде пред нама”, наводи амерички тхинк тханк Атлантиц Цоунцил.
Вашингтон каже да ће „помоћи Русији у повратку на глобално тржиште када је у питању извоз пољопривредних производа и ђубрива, смањењу трошкова поморских осигурања и да дође до бољег приступа лукама и платним системима за те трансакције“.
Русија је изјавила да се договорила са Вашингтоном да „осигура спровођење Иницијативе за Црно море, која укључује безбедност пловидбе на Црном мору, ненасилно коришћење и спречавање употребе трговачких бродова у војне сврхе, уз истовремено предузимање одговарајућих мера контроле кроз инспекцију тих бродова“.
Кремљ је изјавио да ће споразум о поморској безбедности ступити на снагу након спровођења низа услова.
Ти услови укључују, између осталог, укидање ограничења за државну пољопривредну банку Росселкхозбанк и „друге финансијске институције укључене у обезбеђивање међународне трговине храном и ђубривима, њихово повезивање са СWИФТ-ом и отварање потребних дописних рачуна“.
Други услови предвиђају укидање ограничења за одржавање бродова у лукама и увођење санкција против бродова под руском заставом који су укључени у трговину храном и ђубривима.
Вашингтон је такође изјавио да „Сједињене Државе остају посвећене постизању размене ратних заробљеника, ослобађања политичких затвореника и повратка деце силом одведене из Украјине“.
Како је дошло до конкретног споразума
Споразум је практично повратак на Иницијативу Црног мора склопљену 2022. уз помоћ Турске и Уједињених нација и прати трогодишњи меморандум на основу којег су се званичници УН-а сагласили да помогну Русији да промовише свој извоз хране и ђубрива на страна тржишта.
Русија се повукла из ове конкретне иницијативе 2023. године, жалећи се да је њен извоз хране и ђубрива био озбиљно ометан.
„Ситна слова“
Како коментарише Ендру Рот из Гардијана, споразум о примирју „изгледа као руски списак жеља повезан са америчком машном“. Он напомиње да овај споразум „пролази“ и кроз Европу.
„Било какво олакшање санкција према Русији биће ограничено спремношћу Европе да предузме сличне мере. Међутим, споразум и даље одражава озбиљно преусмеравање дипломатије око Украјине и оставља Европу изоловану у свом ставу према Русији“, каже он.
Како процењује Џон Хербст, виши директор Центра за евроазијске студије Атлантског савета и бивши амерички амбасадор у Украјини, „застрашивање Русије суштински само охрабрује Путина да настави свој рат“.
„Нажалост, Трампова екипа, у покушају да убеди Кремљ да прихвати примирје на мору, понудила је више концесија. Проблем је што велика олакшања санкција пружају импулс трулој руској економији, олакшавајући Путину да настави рат који одбија да заврши. Мислим да Трамп и даље жели брзи прекид ватре ради постизања одрживог мира. Да би то постигао, мора да промени тактику и уради оно што је обећао прве недеље свог новог мандата: да врши притисак на Кремљ“.
„Руска вештина преговарања је у продаји захтева Кремља као руских уступака Американцима, а затим тражењу олакшица санкција“, истиче др Јанис Клуге, стручњак за руску економију у Немачком институту за међународне послове и безбедност. „Захтев овде је да се Украјини више не дозволи да напада руске ратне бродове и да Русија прегледа украјинске бродове“.
