Путинова изјава узнемирила свет: Каквим нуклеарним оружјем располаже Русија и ко га контролише

Putin

Председник Владимир Путин изјавио је да је Русија спремна да употреби нуклеарно оружје ако постоји претња по државност, суверенитет или независност.

У неуобичајеном интервјуу за руску државну телевизију који је објављен рано у среду, Путин је такође рекао да се нада да ће се САД уздржати од акција које би могле да изазову нуклеарни сукоб.

Његова изјава представља још једно грубо упозорење Западу уочи председничких избора касније ове недеље на којима се очекује да ће добити још један шестогодишњи мандат.

Путин се више пута окретао ка нуклеарним претњама током руске инвазије на Украјину, док су се западни савезници окупљали око Кијева.

Адријен Вотсон, портпаролка Савета за националну безбедност Беле куће, рекла је у саопштењу да је „руска нуклеарна реторика била непромишљена и неодговорна током овог сукоба“.

„Русија је та која је брутално напала Украјину без провокација или оправдања, а ми ћемо наставити да подржавамо Украјину док брани свој народ и своју суверену територију од руске агресије“, додала је.

Путин је описао америчког председника Џоа Бајдена као политичара ветерана који у потпуности разуме могуће опасности које носи било каква ескалација. Рекао је пак, да не мисли да свет иде ка нуклеарном сукобу.

Ипак, каже да су руске нуклеарне снаге у пуној приправности и да је Русија „са војно-техничке тачке гледишта спремна“. Нагласио је да је Москва спремна да употреби нуклеарно оружје у случају да буде угрожено „постојање руске државе, њен суверенитет и независност“.

Слична претња стигла је и током његовог говора о стању нације прошлог месеца када је упозорио Запад да би њихово продубљивање учешћа у борбама у Украјини ризиковало нуклеарни рат.

Хронологија руских претњи

Претња Владимира Путина која је стигла као одговор на изјаве Емануела Макрона о потенцијалном присуству европских војника на украјинском фронту, није нова.

У априлу 2022, након састанка америчког државног секретара Ентонија Блинкена и украјинског председника Володимира Зеленског, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изјавио да би даља подршка Украјини могла да доведе до сценарија Трећег светског рата који би укључивао „пун арсенал“.

Онда, након што је Немачка послала тенкове у Украјину, Путин је рекао да би свака војна провокација треће земље изазвала хитан и снажан одговор Москве који би био могућ уз помоћ јединственог нуклеарног арсенала.

Затим, најављујући делимичну мобилизацију за војну операцију у Украјини, Путин је рекао да ће Русија употребити сва средства која јој стоје на располагању да одбрани своју територију, те нагласио да таква претња није блеф.

Ни Лавров није искључио употребу нуклеарног оружја у одбрани анектираних украјинских територија.

Осим тога, и бивши руски председник Дмитриј Медведев упозорио је да би сваки украјински напад на лансирне локације унутар Русије, са оружјем које испоручују САД и њихови савезници, ризиковао одговор Москве. У том контексту, он се позвао на параграф 19 руске нуклеарне доктрине који дефинише услове под којима би земља користила нуклеарно оружје: ако би била нападнута нуклеарним оружјем или оружјем за масовно уништење или када би била нападнута конвенционалним оружјем и када би било угрожено постојање државе.

У октобру 2022. руски министар одбране Сергеј Шојгу оптужио је Украјину да припрема радиоактивну прљаву бомбу, што је изазвало забринутости на Западу да се Москва спрема да и сама употреби слично оружје. Тада је, на захтев Украјине, Међународна агенција за нуклеарну енергију (ИАЕА) спровела истрагу која није открила никакве сличне активности у земљи.

Велико изненађење уследило је у фебруару 2023. када је Путин објавио да Русија обуставља своје учешће у последњем преосталом међународном споразуму (нови СТАРТ). Путин је у марту 2023. најавио намеру да постави руско тактичко нуклеарно оружје у Белорусију. Истог месеца, новинар Дмитриј Муратов упозорио је на државну пропаганду унутар Русије која приближава руским грађанима идеју да нуклеарни рат „није лоша ствар“.

Коначно, у јуну 2023. руски политиколог Сергеј Караганов предложио је руску употребу нуклеарног оружја против еврпских држава чланица НАТО-а „како би се оне које су изгубиле разум, уразумиле“.

Шта Русија сматра „егзистенцијалном претњом“?

Према „Њујорк тајмсу“, америчке обавештајне службе процењују да би посебно опасан био тренутак ако украјинске снаге успеју да пробију руску одбрану на путу ка окупираном полуострву Крим, где се налази руска Црноморска флота. У том случају постојао би велики ризик да Русија употреби тактичко нуклеарно оружје у намери да их заустави.

Руски критеријуми за нукеларни удар произилазе такође из експлицитних докумената западног порекла у које је „Финанциал Тимес“ имао увид. Поред формулације о непријатељској инвазији на руску територију, помињу се и параметри као што је уништавање 20 одсто стратешких балистичких пројектила државе који се лансирају са подморница.

„Документа показују да је оперативни праг за коришћење нукларног оружја прилично низак ако се жељени резултат не може постићи конвенционалним средствима“, прокоментарисао је за ФТ Александар Габујев, директор Карнеги центра за Русију и Евроазију у Берлину.

Документа се састоје од 29 тајних руских војних досијеа састављених између 2008. и 2014. године, укључујући сценарије за ратне игре и презентације за морнаричке официре, у којима се разматрају принципи рада у случају употребе нуклеарног оружја.

Иако досијеи датирају од пре 10 и више година, стручњаци тврде да су и даље релевантни у актуелној руској војној доктрини.

Каквим нуклеарним оружјем располаже Русија?

Руско тактичко нуклеарно оружје које се може испоручити копненим или морским ракетама или из авиона, дизајнирано је за ограничену употребу на потенцијалном бојном пољу у Европи и Азији, за разлику од већег „стратешког“ оружја намењеног за прекоокеанске циљеве. Савремене тактичке бојеве главе и даље могу ослободити знатно више енергије од оружја баченог на Нагасаки и Хирошиму 1945. године.

Русија, која је наследила нуклеарно оружје Совјетског Савеза, има највећу светску залиху нуклеарних бојевих глава. Путин контролише око 5.580 нуклеарних бојевих глава, наводи Федерација америчких научника (ФАС) чије податке преноси британски „Индепендент“.

Од тога је око 1.200 повучено и углавном нетакнуто, а око 4.380 је ускладиштено за употребу од стране стратешких лансера дугог домета и тактичких нуклеарних снага мањег домета, према ФАС-у.

Од ускладиштених бојевих глава, 1.710 стратешких бојевих глава је распоређено: око 870 на балистичке ракете на копну, око 640 на балистичке ракете које се лансирају са подморница и могуће 200 на базе за тешке бомбардере, саопштио је ФАС.

Током Хладног рата, СССР је достигао врхунац од око 40.000 нуклеарних бојевих глава, док је амерички максимум био око 30.000.

„У будућности, број бојевих глава додељених руским стратешким снагама може да се повећа пошто ће ракете са једном бојевом главом бити замењене ракетама опремљеним са више бојевих глава“, саопштио је ФАС.

Тестирање нуклеарки

Путин је рекао да би Русија размотрила тестирање ако то ураде Сједињене Државе. Он је прошле године потписао закон о повлачењу руске ратификације Споразума о свеобухватној забрани нуклеарних тестова (ЦТБТ).

Постсовјетска Русија никада није извршила нуклеарни тест.

Од распада Совјетског Савеза 1991. године, само неколико земаља је тестирало нуклеарно оружје, према Асоцијацији за контролу наоружања: САД су последњи пут тестирале 1992, Кина и Француска 1996, Индија и Пакистан 1998 и Северна Кореја 2017. Совјетски Савез је последњи пут тестирао оружје 1990.

Русија је споразум ЦТБТ потписала 1996. и ратификовала га 2000. САД су потписале споразум 1996, али га још нису ратификовале.

Ко притиска дугме?

Руски председник је доносилац коначне одлуке о употреби нуклеарног оружја. Такозвана нуклеарна актовка или „чегет“ (названа по планини Чегет на Кавкаским планинама), све време је код председника. Сматра се да такве актовке имају и руски министар одбране, тренутно Сергеј Шојгу и начелник Генералштаба, Валериј Герасимов.

У суштини, актовка је комуникациони алат који повезује председника са војним врхом, а одатле и са ракетним снагама преко тајне електронске командне и контролне мреже „Казбек“, пише „Индепендент“.

Снимак који је 2019. приказао руски телевизијски канал „Звезда“ показао је, како је речено, једну од актовки са низом дугмића. У одељку који се зове „команда“ налазе се два тастера – бело гуме „покрени“ и црвено „откажи“. Ташна се активира посебном флеш картицом, наведено је у прилогу.

Ако би Русија мислила да је суочена са стратешким нуклеарним нападом, председник би, преко актовки послао директну наредбу за лансирање команди Генералштабу и резервним командим јединицама које имају нуклеарне кодове. Таква наређења брзо се спуштају низ различите комуникационе системе до јединица стратешких ратних снага, које коначно испаљују оружје.
Ако би пак, нуклеарни напад на Русију био потврђен, Путин би могао да активира такозвани систем „Мртва рука“ или „Периметар“ у крајњој инстанци, где би, у суштини компјутери одлучивали о циљевима.
„Периметар“ се појавио као алтернативни систем у свим јединицама где се складишти нуклеарно оружје. Замишљен је као резервни комуникациони систем, у случају да кључне компоненте комадног система „Казбек“ и веза са Ракетним стратешким снагама буду уништене првим ударом.

Да би се осигурала његова функционалност, систем је дизајниран да буде потпуно аутоматски, са могућношћу да самостално одлучује о адекватном уздвратном удару без (или са минималним) учешћа људи.

Према речима Владимира Јаринича, програмера „Периметра“, систем такође служи као „тампон“ против исхитрених одлука заснованих на непровереним информацијама руководства, пренео је „Wиред“. Због специфичног начина функционисања, коришћење система би теоретски смањило вероватноћу одмазде изазване лажном узбуном.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs
Претрага
Close this search box.