Владимир Путин је и свој 73. рођендан, како наводи руски портал „Инсајдер“, обележио уз чашу вина, из једне њему блиске винарије.
Руски председник познат је по опрезу, па чак и параноји када је реч о тровању, те се ослања на тим дегустатора.
Међутим, поменуто вино потиче из његовог личног пројекта, насталог из давне фасцинације италијанским луксузом.
Од Берлусконијеве виле до „руског Бордоа“
Путинова идеја о сопственој винарији родила се 2003. године, током посете Силвију Берлусконију на Сардинији.
Италијанска резиденција „Вила Цертоса“ оставила је снажан утисак на руског председника, који је две године касније дао да се крај Геленџика, на литицама рта Идокопас, изгради руска верзија тог здања – грандиозни комплекс са погледом на Црно море, виноградима и приватним клизалиштем.
Како наводи „Инсајдер“, архитектуру је осмислио Берлусконијев сарадник Ланфранко Ћирилло, док су око палате никле две кључне винарије – „Кринитса“ и „Usadba Divnomorskoye“. Прва је 2023. отворена за туристе, док друга остаје затворена за јавност и резервисана је за уски круг Путинових гостију.
Главни винар у Дивноморскоју је Италијан Матео Колети, а у „Кринитси“ Француз руског порекла Александар Муруци. Целу операцију надгледа Дејвид Перне, сувласник бордовске групе „Совивинс“, који редовно долази у Геленџик.
<стронг>
Винско царство без профита
Према истраживању „Инсајдера“, ови виногради данас су симбол луксуза Кремља – њихова вина служе се на државним пријемима, па су се тако 2022. нашла и на столу Емануела Макрона, а касније и Си Ђинпинга, Реџепа Тајипа Ердогана и Ким Џонг Уна.
Ипак, бројке откривају другу страну медаље. „Кринитса“, процењена на 27 милијарди рубаља (око 280 милиона евра), бележи губитке од преко 10 милијарди рубаља, док сестринска компанија „Аxис Инвестментс“ послује с минусом јер „скоро свака боца одлази с губитком“.
Боце из „дворских“ винарија продају се по цени између 1.500 и 4.000 рубаља (15-42 еура).
Структура власништва изгледа као мрежа параван-фирми, а координацију води консултантска компанија „Мое Вино“ („Моје вино“), наводно под називом који је сам Путин изабрао.
Упркос милионским минусима, улагања не престају. У плану су музеј вина, луксузни ресторани и марина за јахте на обали Геленџика. На папиру, вредност седам фирми повезаних с такозваном „Путиновом палатом“ крајем 2024. износила је више од 32 милијарде рубаља (333 милиона долара), уз дуг од 35,5 милијарди.
За сада, његово „председничко винарство“ више подсећа на лични споменик него на профитабилан бизнис – елегантан, али прескуп хоби на обали Црног мора.
