Улога Грађанске иницијативе у пројекту РЕМонт отворила је једно од кључних питања савремене демократије у Србији: где је граница између легитимног деловања цивилног друштва и оперативно-политичког утицаја без изборног легитимитета и без одговорности према јавности.
Иако је пројекат РЕМонт у јавности представљен као иницијатива за унапређење демократије, транспарентности и европских вредности, његово фактичко деловање имало је директан и озбиљан утицај на процес избора чланова Савета Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) – једног од најважнијих регулаторних органа у држави. Упркос томе, јавности никада нису предочени основни подаци који би морали да прате сваку иницијативу са оваквим институционалним дометом.
Тајна без финансија и одговорности
Иако Грађанске иницијативе на свом сајту објављују листу донатора, кључна питања везана за пројекат РЕМонт остала су без одговора:
– ко је финансирао пројекат РЕМонт,
– колика су средства уложена,
– у ком временском периоду је пројекат трајао,
– који су његови прецизни и мерљиви циљеви,
– и по којим критеријумима су кандидати за Савет РЕМ оцењивани.
У извештајима пројекта коришћени су неуједначени и произвољни критеријуми, који су за једне кандидате примењивани ригорозно, док су за друге готово у потпуности изостајали. Такав приступ озбиљно доводи у питање објективност и кредибилитет процеса, али и улогу Грађанских иницијатива у њему.
Транспарентност, као вредност на коју се ГИ стално позивају, у овом случају остала је декларативна, без суштине и без контроле.
Нејасан мандат: ко је овластио Грађанске иницијативе?
Посебно забрињава чињеница да су Грађанске иницијативе самоиницијативно преузеле улогу кровне организације, наступајући у име законом овлашћених предлагача кандидата за Савет РЕМ, и истовремено преговарајући са делегацијама Народна скупштина Републике Србије, Организација за европску безбедност и сарадњу (ОСЦЕ) и Делегација Европске уније у Србији.
Међутим, остаје кључно питање:
ко је, када и у којој процедури овластио Грађанске иницијативе да заступају друге организације?
Закон о електронским медијима јасно прописује ко су овлашћени предлагачи и полази од њихове независности и самосталности у поступку предлагања. Институт „кровне НВО“ која у име других организација преговара, поставља критеријуме и политички верификује подобност кандидата — не постоји у закону.
Управо ту се отвара правна и демократска сива зона.
Када цивилни надзор прерасте у политичко деловање
Деловање Грађанских иницијатива у случају РЕМонт далеко превазилази корективно-надзорну и саветодавну улогу цивилног друштва. Кроз овај пројекат, ГИ су се активно укључиле у политичку борбу за утицај над регулаторним телом које има директан утицај на медијску сцену у Србији.
А то је суштински проблем.
Невладине организације немају изборни демократски легитимитет да учествују у борби за контролу институција. Оне не излазе на изборе, не одговарају бирачима и не сносе политичке последице својих поступака. Њихова улога у демократском систему може бити корективна — али не и оперативно-политичка.
У случају РЕМонт, та граница је очигледно пређена.
Исход као мерило „легитимности“
Све указује на то да је крајњи циљ пројекта РЕМонт био да се Савет РЕМ обликује у складу са интересима опозиционих структура, чиме би се стекла пресудна моћ над регулацијом и уређивањем медијског простора.
Када такав исход није остварен, уследила је промена тактике: оспоравање права савета националних мањина да предлажу кандидате, оставке појединих већ изабраних кандидата и покушај да се рад новог Савета РЕМ паралише, а читав процес прогласи нелегитимним.
Другим речима, легитимитет процеса је доведен у питање тек онда када резултат није био по вољи Грађанских иницијатива.
Уместо европског пута – нова институционална блокада
Иако су Грађанске иницијативе тврдиле да РЕМонт доприноси испуњавању услова за отварање Кластера 3 и убрзавању европског пута Србије, ефекат њиховог деловања био је супротан.
Минирањем процеса избора чланова Савета РЕМ, Србија је поново доведена у стање институционалне блокаде, чиме је европски пут додатно успорен, а не унапређен.
Ко финансира Грађанске иницијативе и шта то говори о смеру деловања
Према јавно доступним подацима које су саме Грађанске иницијативе објавиле, међу њиховим кључним и дугогодишњим донаторима налазе се:
– УСАИД,
– Натионал Ендоwмент фор Демоцрацy (НЕД),
– Европска комисија,
– Делегација Европске уније у Србији,
– Организација за европску безбедност и сарадњу,
– Амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији,
– Опен Социетy Фоундатионс,
као и бројне западне фондације и амбасаде.
Поред тога, Грађанске иницијативе сарађују са регионалним партнерским организацијама, међу којима је и Интегра из Приштине, организација која делује у оквиру правног и политичког система самопроглашеног Косова, а која се, према јавно доступним подацима, између осталих извора финансира и од стране Роцкефеллер Бротхерс Фунд.
Ове чињенице саме по себи нису незаконите. Међутим, оне јасно осветљавају политички и идеолошки оквир у којем делују Грађанске иницијативе — оквир који је готово у потпуности финансиран из иностранства и у складу са интересима донатора.
Утицај без мандата – највећи демократски ризик
Суштина проблема није у томе да ли невладине организације имају право на критику и јавно заговарање. То право им нико не оспорава.
Проблем настаје онда када утицај на институције постане стваран, а одговорност непостојећа.
Грађанске иницијативе не излазе на изборе. Не полажу рачуне грађанима. Не сносе политичку одговорност за последице свог деловања.
А ипак, кроз пројекте попут РЕМонт, покушавају да остваре реалан политички утицај на институције које обликују медијски и демократски поредак Србије.
То представља демократски и институционални ризик, јер омогућава дестабилизацију процеса, а да нико за последице не сноси политичку цену.
Зато јавност има пуно право да зна:
– ко стоји иза пројекта РЕМонт,
– ко га финансира,
– ко дефинише његове циљеве и методологију, и у чијем је интересу деловао.
Јер оно што Грађанске иницијативе раде у овом случају није коректив демократије, већ покушај политичког утицаја без политичке одговорности — а то је суштински проблем сваког демократског друштва.
Редакција остаје отворена за одговоре Грађанских иницијатива и објавиће их у целости.
