Решена мистерија мега-цунамија који је трајао девет дана: Шта нам то говори о климатским променама

Mega-cunami

Сеизмички сигнал који је детектован широм света прошлог септембра током девет дана може се повезати са заробљеним цунамијем изазваним одроном у удаљеним фјордовима Гренланда. Климатски научници кажу да се чини да је одрон изазван отапањем глечера – феноменом који постаје све уобичајенији услед климатских промена.

Наиме, чак девет дана заредом сензори широм света регистровали су исти ритмични потрес који се понављао на сваких 90 секунди, редовно као откуцаји срца.

Научници који су посматрали своје сензоре били су збуњени. Сеизмички сигнал није деловао као земљотрес – а осим тога, какав то тремор удара Земљу у интервалима од једне и по минуте током више од недељу дана?

Убрзо су истраживачи широм света поделили своје теорије у глобалном групном чету. Тим у Данској имао је један важан траг – извештај о одрону у удаљеним фјордовима Гренланда. Сателитске слике су убрзо показале оно што је изгледало као облак прашине који се простире над долином у удаљеном фјорду Диксон, преноси „Франце24“.

Поглед на слике пре и после догађаја открио је читаву причу.

Двадесет пет милиона кубних метара стене склизнуло је са планине у ледену воду, изазивајући таласну силу широку 200 метара која је одјекивала преко фјорда. Заробљен у завојима и окретима водотока, мега-цунами, односно талас висок седам метара, ударао је напред-назад између голих камених зидова девет дугих дана, изазивајући сеизмичке флексије које су активирале сензоре на другој страни Земље.

Стефан Хикс са Универзитетског колеџа у Лондону, један од научника укључених у вишемесечно истраживање, рекао је за ББЦ да одрони овакве врсте постају све чешћи како се глечери топе под тежином планина које су подржавали.

„Никада нисмо видели тако масовно кретање воде током дугог периода“, рекао је он и наставио:

„Тај глечер је подржавао ову планину, а постао је толико танак да је једноставно престао да је држи. То показује како климатске промене сада утичу на ова подручја“

Јулијен Стров, професорка поларног моделирања и посматрања на Универзитетском колеџу у Лондону рекла је да судбина светских глечера има смртоносне последице.

„Ако велики глечери пропадну и падну у океан, или у овом случају, одрон изазван колапсом глечера, могу се такође активирати цунамији. Овде у Шамонију, где тренутно живим, топљење глечера доводи до губитка живота због лавина…. Језера која се формирају од глечера такође могу да се пробију, узрокојући поплаве низводно“, рекла је.

Остаци последњег Леденог доба Земље, када су слојеви леда покривали делове планете, данас глечери, повукли су се у хладне поларне регионе пре око 10.000 година. Током последњих неколико деценија, брзина којом се ови глечери смањују драматично се убрзала – што је једна од највидљивијих последица, кажу климатски научници, растућих глобалних температура изазваних људском климатском кризом.

„Глечери играју важну улогу у водним ресурсима широм света, а данас се сви глечери топе као одговор на климатске промене“, рекла је Стров.

„На Гренланду и Антарктику, глечери испуштају копнени лед у океане, што доприноси порасту нивоа мора. Тако, губитак масе глечера утиче на заједнице широм света које се ослањају на њих за свежу воду и додатно подижу глобални ниво мора, утичући на приобалне заједнице“

Од краја 20. века, количина губитка леда са стотина глечера које прате климатски научници мери се у стопама уместо у инчима. У односу на 1970. годину, глечери у овој референтној мрежи изгубили су нешто више од 26 стопа еквивалентног садржаја воде до 2023. године.

Стров је рекла да је растућа стопа којом се светски глечери смањују, фрагментирају или потпуно нестају још један подсетник на хитну потребу да се смање емисије угљен-диоксида.

„Наравно, потребно је смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште јер је то главни узрок топљења леда широм света ових дана. То ће захтевати снажно политичко лидерство, које свет изгледа и даље нема“, рекла је она.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs
Претрага
Close this search box.