Фудбалери Србије победили су Кипар у ревијалном мечу у Ларнаки минималним резултатом, а једини гол на утакмици постигао је Сергеј Милинковић-Савић у раној фази меча.
Селектор Драган Стојковић одлучио је да „промеша карте“ у односу на меч у Русији, па је сусрет у Ларнаки почео са добро познатом 3-4-3 формацијом, са којом је играо на Мундијалу, и генерално, током квалификационих прозора за пласман на Европско првенство. Што се испоставило као пун погодак у првом полувремену.
Видело се да „орловима“ више прија формација са три дефанзивца позади. Везисти су имали више простора на средини терена, што је, поред знатно веће разлике у квалитету, утицало на то да Србија има више контролу лопте у поседу.
То се нарочито видело у првих 15-ак минута утакмице, током којих су „орлови“ лако могли да поведу са два гола предности.
Најпре је Милинковић-Савић добро реаговао у 7. минуту после брзог паса Самарџића из слободног ударца, да би убрзо Митровић промашио пенал. Могао је најбољи стрелац Србије да постигне 58. погодак у националном дресу, али је шутирао готово директно у голмана Кипра.
Наставак полувремена донео је добру игру „орлова“, који су константно вршили притисак на последњу линију ривала. Али је фалило мало више среће у реализацији.
Доласком другог полувремена, тако је опао моментум гостујућег тима. Очекивало се да ће уласком Тадића, иначе новог рекордера „орлова“ по броју наступа у националном дресу, Србија кренути још јаче по други погодак. Али…
Кипрани су подигли ритам, заиграли високо и у првих 20 минута другог полувремена створили неколико повољних прилика за гол.
Најопасније је било у 64. минуту када је Питас погодио стативу са ивице казненог простора, да би у наставку акције Кореа пропустио одбитак са буквално два метра.
Био је то добар повод „орлова“ да поново крену у офанзиву. Али, узалуд. Србија се и даље мучила са организацијом напада. Фалило је комуникације на средини терена, нападачи су били у потпуности одсечени и да смо имали јачег ривала, питање је са којим би се резултатом завршила утакмица.
Јалова је била игра Србије и у наставку. Изузев неколико полу-прилика и добре шансе Јовића у финишу, када се нашао „очи у очи“ са голманом Кипра, „орлови“ готово да ништа нису показали. Било је то једно бледо издање у односу на тим који је изашао у првом полувремену, али, срећом по екипу Драгана Стојковића, није било промене резултата.
У самом финишу Кипрани су могли и до изједначења, Пилеас је после брзе контре домаћина, изашао сам пред голмана Србије, али је шутирао директно у Рајковића, чиме је и угашена последња нада врло расположених Кипрана у другом полувремену.
