Дански донор сперме, који није знао да носи мутацију гена која повећава ризик од рака, помогао је у зачећу најмање 67 деце — од којих је десеторо већ оболело од рака.
Овај случај поново је отворио питање различитих законских регулатива када је реч о донирању сперме у Европи, пошто је откривено да је дански донор, чије су узорке користиле клинике широм Европе (највише у Белгији), имао ретку варијацију гена ТП53, познату по томе што повећава ризик од развоја карцинома у раном узрасту.
Према доступним подацима, од 67 деце зачете захваљујући овом донору, 23 детета су наследила ову генетску варијацију, а десеторо њих је већ развило неки облик рака.
О случају је крајем маја говорила др Едвиж Каспер, биолог у Универзитетској болници у Рууану специјализована а наследне предиспозиције за рак, током састанка Европског друштва за хуману генетику у Милану.
„Реч је о Ли-Фраумени синдрому, који носи висок ризик за развој више различитих врста рака. Због тога деца која су носиоци ове мутације морају бити под сталним и детаљним надзором“, рекла је др Каспер за Еуронеwс.
Код оболеле деце регистровано је четворо са хемопатијама (болестима крви), четворо са туморима мозга и двоје са врстама саркома који захватају мишиће.
Овај случај указао је на озбиљне пропусте и неуједначеност закона о донирању сперме у Европи.
Док већина европских земаља има прописе који ограничавају број деце или породица које могу бити зачете помоћу једног донора, на европском нивоу не постоји јединствена регулатива ни ограничења.
Поред тога, правила о анонимности донора такође се разликују од државе до државе, што додатно компликује надзор и одговорност у оваквим случајевима.
Стручњаци упозоравају на ризик од ширења наследних болести
„На крају ћемо имати ненормално ширење генетске патологије, јер је банка сперме укључена у овај случај поставила ограничење на 75 породица по донору. Друге банке сперме нису увеле никакво ограничење“, упозорила је др Едвиж Каспер.
Иако донори пролазе лекарске прегледе и генетичка тестирања, „не постоји савршена предселекција“, додаје Ајо Валберг, истраживач и члан Етичког савета Данске.
„Технологија се развија невероватном брзином. Цене генетичких тестова рапидно падају, а могућности које данас имамо за генетички скрининг неупоредиве су са онима од пре 10 или 15 година“, објашњава Валберг.
Национална ограничења
Правила о донирању сперме знатно се разликују широм Европе. Максималан број деце које може зачети један донор креће се од 15 у Немачкој до само једног на Кипру.
Неке земље радије ограничавају број породица које могу користити истог донора, како би се омогућило да деца имају браћу и сестре у истој породици. На пример, у Данској је дозвољено до 12 породица по донору, док је у Шведској и Белгији тај број шест.
Поред тога, правила о анонимности донора такође варирају. У Француској и Грчкој, донације су анонимне, док у Аустрији особа зачета донацијом може имати приступ идентитету свог биолошког родитеља.
У Немачкој и Бугарској, анонимност донора зависи од околности, док у Холандији процес није анониман.
Потреба за европским оквиром
Национални савети за медицинску етику у Данској, Шведској, Финској и Норвешкој изразили су забринутост због недостатка регулативе на европском и међународном нивоу. Сматрају да такав вакуум повећава ризик од ширења генетских болести и сродничких веза међу потомцима истог донора.
„Постоји реалан ризик да се нека наследна болест неприметно прошири много шире него што би то био случај да је број потомака био мањи“, изјавио је Ајо Валберг.
Председник Шведског националног савета за медицинску етику, Свен-Ерик Седер, за Еуронеwс објашњава да би решење требало да иде у три корака.
„Први корак је увођење ограничења броја породица по донору. Други је формирање националног регистра. А трећи корак је, наравно, успостављање европског регистра који би био заснован на националним базама података“, каже Седер.
У времену друштвених мрежа и све доступнијих ДНК тестова, анонимност донора више не може бити апсолутно загарантована, што, према мишљењу неких стручњака, може одвратити људе од донирања.
На питање да ли би нова правила и ограничења могла довести до мањка донација сперме, Седер одговара: „Решење није у одсуству регулативе, већ у подстицању људи да донирају“.
Данска највећи извозник репродуктивног материјала
Више од једног процента све деце рођене у Данској рађа са донорском спермом, а преко данских банака сперме, мушки репродуктивни материјал извози се широм Европе. Неке холандске клинике за плодност кажу да се више од 60 одсто њихових третмана обавља репродуктивним материјалом из Данске, док је из ове земље отприлике петина дониране сперме доступне у Великој Британији. У Белгији, 6 од 10 деце рођене захваљујући донацијама репродуктивног материјала наводно има биолошке данске очеве.
