Израелска војска је у уторак ујутро објавила заузимање граничног прелаза између Газе и Египта, чиме је започела дуго најављивани напад на град Рафу, последњем уточишту за више од 1,4 милиона палестинских цивила у скоро потпуно разореној енклави. Према палестинским званичницима тај прелаз је био „линија живота“ за рањене и тешко болесне, који су сада „осуђени на смрт“, као и витална рута за хуманитарну помоћ.
Тај потез је уследио иако је милитантна група Хамас у понедељак увече прихватила мировни план Египта и Катара у три фазе, који би требало да резултира ослобађањем преживелих израелских талаца и трајним примирјем. Непосредно након тога Израелски ратни кабинет је једногласно дао зелено светло за инвазију на Рафу, а званичници из владе у Тел Авиву су за локалне медије навели да мировни план „не подразумева услове на које је Израел пристао“. Иако Израел и премијер Бењамин Нетањаху нису званично одбили предлог примирја, у чијем је стварању учествовао и директор ЦИА Вилијам Бурнс, војна операција сведочи да га у најмању руку игноришу.
Влада је ипак послалала делегацију у Каиро да настави преговоре, али то уопште није утицало на обустављање напада на Рафу.
Страшна судбина Палестинаца у Рафи
Око 1,4 милиона Палестинаца, више од половине популације Газе, заробљено је у граду Рафа и његовој околини. Већина њих напустила је из своје домове у другим деловима мајушног појаса на обали Средоземног мора како би побегла од израелских бомби.
Они се сада суочавају са још једним немогућим избором, да остану у избегличким камповима или да побегну у „безбедне“ зоне, што од њих тражи Израел. Ти људи живе у густо збијеним насељима од шатора, пренатрпаним склоништима УН-а, или препуним становима, пише АП. Зависни су од међународне помоћи како би се прехранили, док су инфраструктура и болнице скоро у потпуности уништени.
Израел тврди да је Рафа последње велико упориште Хамаса у Појасу Газе, након што су операције на другим местима уништиле 18 од 24 батаљона Хамаса, макар према наводима израелске војске. Ипак, чак и на северу Газе, првој мети офанзиве, Хамас се прегруписао у неким областима и наставио са нападима.
Израелци наводе да Хамас има четири батаљона у Рафи и да мора да пошаље копнене снаге да их поразе. Такође тврде да је могуће да се неки виши официри можда крију у граду.
Разлог за овакво понашање Нетањахуа, које је до сада довело до најмање 35 хиљада цивилних жртава у Гази, медији у Израелу тумаче на неколико начина. Левичарски лист Хааретз пише да је предлог изненадио Тел Авив и да је, према изјави једног званичника умешаног у преговоре, ово „мање-више најбољи договор који Нетањаху може да добије, ако га уопште жели“.
Нетањаху има разлога да се плаши мира
Што се разлика између израелског и предлога на који је Хамас пристао тиче, Хааретз наводи да су они у суштини исти, на основу изјаве једног неименованог страног званичника који је учествовао у његовој изради.
„Овај предлог је исти предлог. Промене су минималне. Лопта је сада у рукама Нетањахуа“, рекао је за израелски лист званичник.
Неке од разлика које су наведене односе се на таоце, па тако Хамас нуди да преда њих 33, „живих или мртвих“, по троје недељно, док Израел захтева да међу тих 33 буду само живи, а да интервал буде три дана.
Упорно одбијање Нетањахуа да размотри било какво примирје наводи Хааретз на закључак да он можда не жели мир јер би га то можда коштало премијерске фотеље. Наиме, извор близак Нетањахуу тврдио је протеклих дана да је он био приморан да игра двоструку игру јер „више неће имати владу ако објави прекид ватре“.
Исти извор овог листа ипак напомиње да би премијер био спреман да одложи копнену операцију Рафа у замену за прву фазу споразума и ослобађање десетина израелских талаца.
„Изјава да ће се операција у сваком случају одвијати је карта на коју стране тренутно играју, у нади да ће одлагање операције навести Хамас да се коцка да ће Израел бити под тешким притиском да је изврши тек након тога и да настави са ратом после вишемесечне паузе“, наводи извор.
Тезу да је наставак рата по сваку цену од виталног значаја за политички опстанак Нетањахуа лист наклоњен левици поткрепљује и тврдњама неименованих страних дипломата, који бораве у Израелу.
„Наша процена је да је Нетањаху у борби за политички опстанак, и да на основу тога морате да процењујете његове потезе. Што Нетањаху више заоштрава борбе, веће су му шансе да преживи као премијер. Пристанак на договор о таоцима угрожава његову даљу владавину, јер би заустављање борби због договора повећало домаћи притисак на њега да распише изборе и додатно делегитиматизује његов останак на позицији како у израелској јавности тако и међу међународном заједницом“, процена је једног неименованог страног дипломате.
Нетањахуов рејтинг је још један разлог да стрепи од избора. Према анкети Израелског иститута за демократију из марта 57 одсто испитаника мисли да је његов учинак после напада Хамаса 7. отобра прошле године био лош или веома лош. Подсећамо да је израелски премијер био у великом проблему и пре избијања рата јер је више од 100 хиљада људи протествовало против његове намере да реформише правосуђе и ослаби ту грану власти у односу на извршну. Против Нетањахуа је такође 2019. подигнута оптужница за превару и примање мита због чега му прети 10 година затвора, па је јасно зашто његови противници мисле да су реформа судства и овај случај итекако повезани.
Према једном сценарију, Нетањаху у овом тренутку не жели договор и преферира копнени упад у Рафу у односу на дипломатски потез који би могао парализовати даљу операцију израелске војске у Гази. Друга опција је да је Нетањаху последњих дана појачао своје претње да ће послати трупе у Рафу као политичку полугу над Хамасом, у покушају да примора милитантну групу да пристане на споразум.
Они који верују баш у ту опцију сматрају да је актуелна операцију на периферији Рафе најзначајнији тест израелских објава од избијања рата, пре свега тврдње да ће само повећање војног притиска на Хамас довести до ослобађања таоца, наводи Хааретз. Према овом приступу, евакуација цивила у протекла 24 сата, уз затварање катарске телевизије Ал Џазира, показало се као ефикасна израелска полуга за вршење притиска.
Да ли Нетањаху жели да очува Хамас?
Нетањахуа поред левице напада и десница, али из другачијег угла о чему сведочи текст Јерусалем Пост-а. Аутор Ханан Стајнхарт сматра да израелски премијер има скривени мотив за продужавање рата у Гази, а то је – задржавање Хамаса на власти.
Наизглед невероватну теорију Стајнхарт правда тезом да се политика владајуће партије Ликуд није променила од 2015. када је садашњи министар финансија Безазел Смотрич рекао да је Хамас од користи Израелу, а Нетањаху четири године касније казао да би требало промовисати јачање ове групе у Гази. То наводно омогућава задржавање статуса кво, јер ова организација никада не може да добије међународно признање, што је чини идеалним „вечитим“ непријатељем, који паралише формирање палестинске државе.
Међутим, закључак Јерусалем Пост-а је исти као и Хааретз-ов, да је рат једина сламка спаса за Нетањахуа.
„Хамас, ослабљен, али жив са контролом над Газом је кључ Нетањахуове шансе да дозволи да задржи статус кво, укључујући и његов останак на власти. Сада он мора пронаћи начин да оптужи друге за постизање његовог циља“, пише у тексту Херусалем Пост-а и додаје се да израелски лидер то ради преко гласника.
Пример „гласника“ је посланица Кнесета из Ликуда Ревитал Готлив која је на мрежи X окривила Америку за одржавање Хамаса у животу.
„САД су кастрирале израелске полуге притиска на Хамас. Оне су спречавале напад на Рафу три месеца. То је подстакло масовно повећање броја камиона са помоћи Гази. У ствари, очекивало се да ће Израел престати да се бори у Гази“, навела је Готлив.
Предвиђање Јерусалем Пост-а је да ће бити све више оваквих „оправдања“, док се становништву не објасни зашто Хамас и даље није био елиминисан. У ту сврху је могућа и ескалација фронта на северу са Хезболахом и истоку, са Палестинцима на Западној обали, макар на реторичком нивоу. У позадини свега тога ће, према овој теорији, Хамасу бити дозвољено да преживи.
Напад на Рафу као покушај да се примире ултранационалисти
Да питање напада на Рафу може имати тешке политичке последице по Нетањахуа, пише и АП. Ако одстане може доћи и до пада владе јер ће јој подршку повући ултранационалисти.
Поменути Смотрич, један од чланова коалиције, рекао је у уторак да би прихватање споразума о прекиду ватре и одустајање од напада на Рафу значило да је Израел „подигао белу заставу“ и дао победу Хамасу.
С друге стране, Нетањаху ризикује да повећа међународну изолацију Израела и да отуђи САД, као главног савезника, ако нападне Рафу. Наводно би његово гласно одбијање да пристане на притисак из целог света могло да примири његове коалиционе партнере.
Са друге стране могуће је да се узда да је гнев међународне заједнице само реторички.
