Победа десничара Калина Ђорђескуа (62) у првом кругу председничких избора у Румунији са 22,9 одсто гласова шокирала је политичку јавност у Европској унији и у медијима су одмах кренуле да круже приче о покушају Русије да „поново покори“ ову земљу коју је СССР поразио у Другом светском рату и окупирао је. У другом кругу избора 8. децембра супротсавиће му се реформиста десног центра и бивша водитељка Елена Ласкони.
Ђорђеску, који је освојио око два милиона гласова, се залаже за јачање националног суверенитета, очување румунске културе, као и одрживи развој уз одговорну употребу природних ресурса како би се економски раст постигао без нарушавања животне средине. Иначе, он је универзитетски професор и стручњак за животну средину. Докторирао је 1999. на очувању земљишта, а од 2000. до 2013. био је извршни директор Националног центра за одрживи развој Румуније, где је усаглашавао стратегију своје земље са ЕУ смерницама.
У својој кампањи, као независни кандидат, фокусирао се на теме националног развоја и суверенитета. Његова политичка агенда укључује смањење зависности Румуније од увоза, подршку локалним пољопривредницима, повећање домаће производње хране и енергије и пореске олакшице за румунске произвођаче, а оштро је критиковао раст трошкова живота у Румунији. Кампању је углавном спроводио путем друштвених мрежа, пре свега ТикТок-а, где има више од 3,8 милиона лајкова, и Фејсбука, а био је скоро потпуно одсутан у мејнстрим медијима.
Након што је гласао у недељу, Ђорђеску је у објави на Фејсбуку написао да је гласао „за оне којима је учињена неправда, за понижене, за оне који осећају да нису важни иако су заправо најважнији“.
„Глас је молитва за нацију“, закључио је он у објави.
Испоставило се да су анкете драстично потцениле привлачност поруке Ђорђескуа, па се предвиђало да ће освојити само пет одсто гласова, 4,5 пута мање од његовог стварног резултата.
Страх у Бриселу од руског утицаја
У свом извештавању о председничким изборима у Румунији, водећи светски медији означили су Ђорђескуа као „крајњег десничара и проруског кандидата“. Ипак, званична Москва остала је уздржана по питању резултата првог круга избора.
„Не бих још давао никакве прогнозе. Вероватно не можемо да кажемо да смо толико упознати са погледом на свет овог кандидата што се тиче односа са нашом земљом. За сада веома јасно разумемо актуелно руководство Румуније, која нам није пријатељска земља. Ми ћемо, наравно, посматрати како се одвија изборни процес и ко ће победити“, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Реутерс преноси да је он критичар НАТО-а, познат по проруским и анти-НАТО ставовима. Британска агенција напомиње да је критиковао постављање противракетне одбране НАТО-а у Румунији, назвавши га „дипломатском срамотом“, и износио сумње у капацитет Алијансе да заштити своје чланице од руских напада. Такође се истиче да је Ђорђеску рекао да Румунија има најбоље шансе са „руском мудрошћу“, али да никада није рекао да подржава Русију.
Румунија дели границу од 650 км са Украјином и откако је Русија напала ту земљу 2022. године, омогућила је извоз милиона тона жита преко своје црноморске луке Констанце и обезбедила војну помоћ, укључујући донацију ПВО батерија „Патриот“.
Финанциал Тимес напомиње да Ђорђескуова победа одражава значајно незадовољство актуелном владом Марсела Чолакуа, која је оптерећена оптужбама за корупцију и лоше управљање земљом.
Према ФТ, контроверзни ставови Ђорђескуа укључују довођење у питање чланства Румуније у НАТО-у и похвале руског председника Владимира Путина.
Ассоциатед Пресс истиче да Ђорђескуов успех представља значајан изазов политичком естаблишменту, а приписује га његовом „популистичком манифесту“ који се фокусира на домаће проблеме као што су подршка пољопривредницима, смањење увоза и повећање производње хране и енергије.
У интервјуу за румунски Диги24, упитан о свом ставу о рату у Украјини, Ђорђеску је рекао да Украјина не би требало да буде румунски проблем и да је посао председника да се брине о Румунији. Током своје кампање говорио је потреби да се успостави мир.
Истиче се да је Ласкони упозорила Румуне да морају да се окупе како би спречили да земљу поново потлачи Русија, која ју је већ једном окупирала, као и да је апеловала на гласаче да не дозволе да фрустрација актуелном влашћу „постане слабост коју ће искористити Русија“.
Први круг био је шок јер се на Румунију гледа као на поуздану чланицу ЕУ и савезника у НАТО-у, што је у оштром контрасту у односу на мање земље попут Мађарске, Словачке и Бугарске, „које имају велике проблеме у погледу владавине права и проруских склоности“, пише Политицо. Ако би Букурешт такође скренуо ка више „анти-ЕУ, проруском путу“, то би озбиљно угрозило њену способност да функционише, што би отежало изградњу консензуса међу земљама чланицама, наводи се.
„Резултат овог тихог, али екстремистичког, проруског кандидата је део руског хибридног рата против европске демократије“, рекао је Зигфрид Мурешан, конзервативни румунски посланик у Европском парламенту.
Политицо наводи да се изненађење у Румунији поклапа се са „ширим покушајима Русије да уведе земље унутар Европске уније или у њеном суседству у промосковски табор“.
