Породица Милинковић из Горња Буковица код Ваљева може се похвалити са дугом традицијом прављења ракије. Као и код већине старих породица у Србији, првобитно се то радило о њеном величанству шљиви, у скорије време и купини и малини а сада прелазе на нешто што је ретко виђено су Србији а вероватно невиђено у Европи – алкохолном пићу, тј. ликеру, од шљива али сушених.
То, руку на срце, није првенац јер у Србији производила је нешто слично у овом крају давно „Србијанка“, али од тада је пало у заборав, каже у репортажи АгроТВ Зоран Милинковић, власник дестилерије „Српско звоно“.
‒ С обзиром на то да сам имао ракије од шљива, али и сушару где сам сушио своју шљиву, моји технолози су да ми дали предлог да направимо ликер од суве шљиве. То је некад „Србијанка“ давно производила, звала се „домевит“, а ја сам сада наставио ‒ објашњава овај домаћин.
Милинковић каже да је то једно сладуњаво пиће, које се служи као аперитив и дасу сви који су га пробали њиме одушевљени. Али ту се није стало, јер су се у „Српском звону“ окушали и са „малином“, али правом.
‒ После успеха са ликером рекох хајде да видимо ракију од малина, нешто ново да се појави на тржишту, јер ово није малина као додатак бази од неке друге ракије, већ дестилована ракија од малине. Ја нисам видео да неко тако производи ракију од малине у Србији – напомиње Зоран.
Иако има два ретка ако не и ексклузивна пића, која би требало да се пију у посебним приликама, Милинковић још чека праву реакцију тржишта, и поред одушевљења оних који су ова пића већ пробали. Квалитет, каже, не може бити споран јер рађена су у сарадњи са добрим технолозима а сировина је врхунска.
– Сировина је на првом месту, значи не може да буде ту неки отпад од воћа а да се направи добар квалитет. Технолошки поступак за добијање ова два производа је специфичан, и захтева време да се дође до најбољих начина да њихову производњу ‒ истиче овај десетилер ракија.
Поред класичне дестилације, каде је у питању ракија од малине, њој се ради правог укуса тог воћа додаје део плодова након дестилације а за боју малинов сок. С друге стране, ликер од шљива се не прави печењем, већ се сувим шљивама додаје алкохол а потом шећер ради ферментације и естрахује се ликер у процесу дугом два месеца.
Само за ресторане са префињеном картом пића
Већ етикете „Српског звона“ коју су радили професионални дизајнери, говоре о посебности пића на чијим су боцама. У „Српском звону“, као малој дестилерији, су се определили да маркетинг и промоција буду кроз директан контакт са потрошачима и клијентима на многобројним сајмовима широм Србије.
Наравно, ту су и друштвене мреже, преко којих је могуће упознати се са карактеристикама пића, али и наручити производе дестилерије који се највише пласирају на тржиште Београда, у ресторанима који траже управо овакве, јединствене производе, каже репортажа АгроТВ.
У „Српком звону“ за сада не планирају да повећају производњу ракије од малине и ликера од суве шљиве, већ као и сада да буду произведене у мањим количинама којима се одржава квалитет.
Сматрају да су већ постали препознатљиви код љубитеља истанчаног укуса који траже другачије производе специфичног мириса и укуса и тако планирају да наставе.
‒ Имам и жеље и воље да ово наставим, а има и ко да настави после мене. То је и дуг према прецима, о коме и моји млађи сутра могу да причају својим потомцима, као се радило, да нас је ово подигло и зашто смо по шљиви и малини препознатљиви у свету ‒ закључује Зоран Милинковић из Горње Буковице код Ваљева.
