Од 1. јануара 2026. године Европска унија увела је ЦБАМ (Carbon Border Adjustment Mechanism), односно механизам за прекогранично прилагођавање угљеника, који ће директно утицати на извоз из Србије.
Реч је о систему којим ЕУ уводи таксу на увоз робе из земаља са вишим емисијама угљен-диоксида, како би изједначила услове пословања између домаћих и страних произвођача.
Циљ: Спречавање „цурења угљеника“
Главни циљ ЦБАМ-а је спречавање такозваног „цурења угљеника“, односно премештања производње из ЕУ у земље са блажим еколошким стандардима.
Другим речима, ЕУ жели да осигура да сви производи на њеном тржишту имају сличан „угљични трошак“, без обзира на то где су произведени.
Који сектори су највише погођени
ЦБАМ се најпре односи на енергетски интензивне индустрије, међу којима су:
гвожђе и челик
цемент
алуминијум
вештачка ђубрива
електрична енергија
Ови сектори чине значајан део извоза Србије у ЕУ, што значи да ће ефекти бити директни и мерљиви.
Шта то значи за српске компаније
За извознике из Србије то значи додатне трошкове, јер ће морати да купују ЦБАМ сертификате који покривају емисије настале током производње.
То може довести до смањења конкурентности домаћих производа на европском тржишту, посебно у индустријама са високим емисијама ЦО2.
Србија уводи свој порез да ублажи удар
Како би ублажила ефекте, Србија је већ увела национални порез на емисије угљен-диоксида у износу од четири евра по тони.
Овај износ ће се одбијати од укупне ЦБАМ таксе, чиме се избегава двоструко опорезивање.
Правила се шире: Обухваћено више од 180 производа
Додатни изазов за привреду представља чињеница да се ЦБАМ правила постепено шире и да обухватају све већи број производа – тренутно више од 180.
То ствара додатну неизвесност за компаније које извозе у ЕУ и захтева прилагођавање производних процеса.
Практично: ЕУ уводи „царину на ЦО2“
У суштини, ЦБАМ значи да ће се увозна роба опорезивати као да је произведена у ЕУ, у складу са системом трговине емисијама (ЕУ ЕТС).
