Готово сваки четврти малолетник у Немачкој зависи од државне помоћи, показују најновији подаци које преноси „Welt am Sonntag“ . Према информацијама из надлежних министарстава и Савезне агенције за запошљавање, чак 3,42 милиона деце и младих прима неку врсту социјалне подршке – било да је реч о грађанском додатку (Bürgergeld ), дечијем додатку или другим облицима помоћи.
У јуну 2025. године,Bürgergeld је примило 1,8 милиона малолетника, од којих чак 854.000 нису држављани Немачке. Ови бројеви изазивају озбиљну забринутост међу стручњацима и политичарима, нарочито због дугорочних последица које системска зависност од помоћи може имати на друштвену структуру и тржиште рада.
Истакнути економиста Bernd Raffelhüschen упозорава да дуготрајна изложеност социјалној помоћи у детињству може створити образац понашања који се преноси и у одрасло доба: „Ако деца одрастају са искуством да се живот заснива на помоћи државе, то дугорочно води ка друштву са смањеном мотивацијом за рад и образовање.“ Он наглашава да се тиме отвара и питање интеграције, посебно када је реч о мигрантима, који чине значајан део корисника помоћи.
Немачка, као земља са јаким системом социјалне заштите, све чешће се суочава с парадоксом, уместо да подршка буде привремени ослонац, она постаје животни модел за све већи број породица. Дебата о реформи система помоћи и већем улагању у образовање и запошљавање младих добија на интензитету, док се истовремено јавност дели по питању узрока и решења.
Поглед редакције портала Српски Угао
Немачки случај показује колико брзо социјална подршка може из привременог решења постати хронично стање, нарочито међу најмлађима. За Србију, која такође има растући број социјално угрожених породица, ово је важна лекција – да се систем помоћи мора повезати са мерама активације, образовања и рада. У противном, ризикујемо да и код нас порасте генерацијска зависност од државе, што би додатно ослабило ионако напрегнуту економску основу.
