Студенти који желе да уче упутили су Европском суду за људска права у Стразбуру писмо, у којем су изразили забринутост због тога, како су навели, што је њихово основно право на образовање онемогућено у Републици Србији.
“Поштовани председниче Бошњак, Пишемо Вам с дубоком забринутошћу, како бисмо информисали Европски суд за људска права да је наше основно право на образовање и даље онемогућено у Републици Србији. Током протекла четири месеца, већини студената у нашој земљи онемогућен је приступ студијама услед блокада факултета које је покренула мањина студената. Уважавајући право на слободу изражавања и мирног окупљања, налазимо се у неодрживој ситуацији у којој се уживање једног основног права чини на штету другог основног права“, наводи се у писму упућеном председнику Европског суда у Стразбуру Марку Бошњаку.
У писму студенти који желе да уче наглашавају своју чврсту преданост принципима правде, једнакости и владавине права.
“Подржавамо учешће у демократским процесима, укључујући право на протест, али такође верујемо да владавина права мора бити доследно поштована. Заштита права једне групе не може се остварити на рачун кршења права других, посебно пошто је право на образовање утврђено као основно људско право унутар домаћих и међународних правних оквира“, наводи се у писму чији је потписник у име групе студената „Студенти који желе да уче“ Милош Павловић, студент Медицинског факултета Универзитета у Београду.
У писму се подсећа да од 25. новембра 2024. факултете широм Србије блокира мањина студената, која како се додаје, према проценама чини 2 до 5 процената укупног броја студената, а који се залажу за испуњење захтева у вези са трагедијом у Новом Саду услед које је преминуло 16 особа.
“Не оспоравајући важност њиховог циља, методе којима се служе довеле су до систематског онемогућавања школовања за приближно 230.000 студената. Уместо да омогуће свим студентима да остварују своја права, руководства факултета изабрала су да обуставе сва предавања – ефективно одобравајући блокаде и одбацујући своју законску одговорност да пруже образовање“, додају се.
Последице овакве ситуације, како се наводи у писму, су изузетно озбиљне.
“Сваког дана, студенти се суочавају са непоправљивом штетом, укључујући потенцијални губитак текуће академске године, стипендија, могућности за стручном праксом, као и изгледом за одвијање даљег образовање. Вишеструки покушаји да се ступи у контакт са руководствима универзитета наишли су на ћутање, остављајући студенте у стању правне неизвесности и академске несигурности“, додају из групе студената „Студенти који желе да уче“.
Имајући у виду надлежност Суда да обезбеђује поштовање Европске конвенције о људским правима и утврђену судску праксу у вези са правом на образовање, “Студенти који желе да уче“ скрећу пажњу на ово питање и ургентност да Суд размотри импликације дуготрајног и неоправданог кршења њихових права.
“Тренутна ситуација у Републици Србији упућује на озбиљну забринутост у вези са размерама и оправданости ограничења наметнутих студентима који само желе да наставе своје образовање. Додатно, у светлу значајних проблема у вези са кршењем људских права, такође смо обавестили шефа Делегације Европске уније у Републици Србији, господина (Емануелеа) Жиофреа, као и амбасадоре држава чланица Европске уније о овом хитном питању“, додаје се у писму.
У писму “Студенти који желе да уче“ наводе да верују у непоколебљиву посвећеност Европског суда за људска права правди и заштити основних права.
“Искрено се надамо да ће Ваша подршка помоћи у обнови нашег права да наставимо своје школовање у сагласности са принципима људског достојанства и владавине права. Захваљујемо на Вашој пажњи и ишчекујемо Ваш одговор“, наводи се у писму упућеном Суду у Стразбуру.
