Тате у Србији могу да користе одсуство са посла ради неге детета, али је ту законску могућност прошле године искористило само 373 очева. То је за нијансу више него у години која јој је претходила када је 318 тата одлучило да остану код куће и брину о бебама – хране их, мењају пелене, успављују, боре се са грчевима, првим зубићима. Боловање ради неге детета највише су користили очеви у Београду – 127, затим у Новом Саду – 34, Нишу – 18, Новом Пазару – 12, Крагујевцу – 9.
„Када је у питању старосна структура, највише очева који су током 2022. године користили ова права било је у добу од 36 до 40 година и од 31 до 35. године“, кажу за Euronews Србија у Министарству за бригу о породици и демографију.
Иначе, када стигне принова у кућу мајке имају право да користе породиљско боловање које траје три месеца и на њега се надовезује боловање ради неге детета. Оба заједно трају годину дана, а пошто се само за прво боловање прикупља документација углавном се збирно називају „породиљско одсуство „.
Законом је омогућено да очеви могу да „преузму “ од мајки породиљско одсуство, али тек када беба напуни три месеца. Мајка тада може да се врати на посао, а бригу о беби преузима отац и користи одсуство ради неге детета. У ситуацијама када отац преузима боловање од мајке прилажу се скоро иста документа која прилаже и мајка за отварање породиљског. Једини изузетак је споразум у писаној форми између њега и супруга о томе да мајка преносите боловање ради неге детета на супруга, односно оца детета.
Број очева који користе „породиљско одсуство“ повећава се сваке године, али је то повећање незнатно. Неколико је разлога за то – очеви нису упознати да им је та могућност доступна, али и они који су упознати не користе то право често из због културолошким обрасцима који у нашој земљи преовлађују, а по којима је мајка та која је одговорна за бригу о детету.
„Бринимо о деци заједно“
Истраживање „Бринимо о деци заједно“, које је спровела СеЦонС група за развојну иницијативу, у коме је учествовало 305 запослених жена и мушкараца из јавног и приватног сектора, показало је да већина испитаника (79,4 одсто) сматра да је ипак мајка та која треба да користи читаво одсуство, или бар његов већи део. Интересантно, да је тог мишљења чак 47 одсто жена. Тек једна петина испитаника (20,3 одсто) сматра да оба родитеља треба да га користе подједнако.
Као један од главних разлога зашто мајка треба да користи читаво одсуство, у 46,6 одсто случајева наводи се дојење, а потом следи традиција. Трећина испитаника сматра да мајке традиционално имају главну одговорност за подизање деце. Нешто више од петине учесника у истраживању (21,5 одсто) верује да мајке боље васпитавају децу него очеви, петина сматра да је разлог физиолошка и емотивна повезаност мајке и детета, а сваки десети испитаника да је боље да мајке остају са децом јер очеви више зарађују.
Запослени у државном сектору чешће него запослени у приватном сектору описују своје предузеће као неподстицајно за коришћење родитељског одсуства од стране очева (93 одсто у државном, наспрам 82 одсто у приватном сектору).
Доц. Милица Весковић Анђелковић са Одељења за социологију Филозофског факултета у Београду каже да је савремени мушкарац, у периоду када постаје отац, у незавидном положају јер са једне стране има примере својих очева где су неговане традиционалне вредности, где се отац доживљавао као неко ко храни породицу, а мајка брине о деци.
„Сада се они налазе пред новим изазовима, где се на неки начин очекује да отац буде укључен у одгајање деце. Због тога су они мало збуњени – имају један пример из приматних породица, а сада се од њих очекују неке друге ствари. Међутим, истраживања показују да се млађи мушкарци данас освешћују и имају потребу да учествују у одгајању деце“, каже за Еуронеwс Србија Весковић Анђелковић.
Весковић: Многи не знају да могу да користе породиљско одсуство
Додаје да мушкарци данас нису ни упућени у права која имају и то је један од разлога зашто не користе породиљско боловање.
„Када би знали која су њихова права, верујем да би више њих користило ту могућност. Нису ту само у питању очеви, већ и мајке. Родитељи не знају довољно која су њихова права на радном месту када се остваре у улози родитеља“, наводи она.
Додаје и да су традиционални односи још увек очувани у неформалној комуникацији међу мушкарцима, те да неки доживљавају одлазак на породиљско боловање као опадање мушкости.
„Из тог разлога се не усуђују да говоре о томе и да узимају породииљско боловање. Још увек када кажете да је мушкарац отишао на породиљско боловање код једног дела јавности то може изазвати подсмех, осуду… Имамо и даље примере да се мушкост доказује тако што се избегава чување деце, кувања, кућних послова. Послови се и даље деле на мушке и женске“, наводи она.
Додаје да Србија још увек није на нивоу партнерских односа, као земље Западне Европе, где се одлазак тате на „породиљско одсуство“ сматра пожељним и прихваћеним.
„Још увек нисмо прошли кроз ту транзицију и прихватања родних улога које су другачије него што су некада биле. И даље постоји потреба да мушкарац буде одвојен од кућних задужења. Мора се признати да млађе генерације све више прихватају једнакост у партнерсским односима и сматрају да оба родитеља требада буду подједнако укључена у подизање деце. Ако обоје доприносимо финансијски домаћинству онда брига о деци и сви кућни послови треба да буду једнако подељени“, прича она.
Како је у осталим европским земљама
Скандинавске земље предњаче што се тиче укључености учева у подизање деце. У Норвешкој очеви могу да користе 46 недеља одсуства са посла с пуном платом или 56 недеља са 80 одсто плате. У Шведској родитељи добијају одусуство у трајању од 12 месеци, од чега истовремено боловање за оба родитеља је два месеца, а остатак могу да поделе. Очеви могу да искористе одсуство и да буду код куће шест месеци до дететове седме године.
Има земаља које благонаклоно гледају на оне који су се одлучили да узму породиљско одсуство. Примера ради, у Шведској се то уписује и у биографију и сматра се да је предност када се тражи неки други посао. Шведска је још 1974. године увела „родитељско“ одсуство уместо „материнског“. Чак се сматра да је мушкарац који проведе више од 60 дана сам са дететом идеалан кандидат за рад под притиском и стресом.
Оснивач Фејсбука Марк Закерберг користио је 2017. два месеца одсуства како би био уз супругу када су добили друго дете. Право на „породиљско одсуство“ искористио је у деловима, месец дана одмах, а месец дана неколико месеци по рођењу.
И извршни директор Твитера Параг Агравал доспео је на насловне стране медија прошле године када је објавио да узима „неколико недеља“ родитељског одсуства након рођења свог другог детета.
