САД и Кина постигле су договор о смањењу царинских тарифа на 90 дана. Амерички секретар финансија Скот Бесент рекао је да ће обе стране смањити своје тарифе за 115 одсто. То значи да ће америчке царине на кинески увоз пасти на 30 одсто, док ће кинеске царине на америчку робу пасти на 10 одсто. Амерички и кинески представници су претходно провели два дана на затвореним преговорима у Женеви. Поставља се питање шта показује овакав развој догађаја.
Договор Кине и САД о смањењу царина с обзиром на њихов ефекат није изненађење за Зорану Баковић, дописницу љубљанског „Дела“ за Далеки исток.
Она за Еуронеwс Србија каже да су царине дословно створиле потпуни хаос на глобалном тржишту, на свим берзама и у пројекцијама економских политика свих земаља, чак и у домаћинствима која су почела да се питају колико ће скупље шта плаћати.
„Те царине које су с америчке стране ишле до 245 одсто и чак задирале у сфере 3.000 и неколико стотина посто за неке соларне панеле, потпуно су се приближиле правом ембаргу који је једино могао даље да резултира у прекиду трговинских односа између Кине и Америке. Било је потпуно неодрживо и то је морало једноставно некуда да крене у воде у којима овакве две силе које су, између осталог, и две највеће економије света, могу да опстану даље“, рекла је она.
На питање колика је заправо ова промена у односу на стање пре царинског рата и има ли победника, она каже да и САД и Кина покушавају да представе како је сам сусрет у Женеви њихова победа, али тактичка победа у смислу ко је ту први хтео да се ипак преговара.
„Има разних прича о томе, јесу ли то били први Американци или Кинези, али је то потпуно неважно. Победника ту нема. Независно да ли се ради о демократској Америци или о једнопартијској Кини. Посебно када говоримо о председницима као што су Доналд Трумп и Си Ђинпинг, који су врло ауторитативни и својеглави, једини прави преговарач који увек има приступ до њиховог разума је тржиште“, рекла је Баковић и навела да је кинески председник Си Ђинпинг обраћајући се лидерима латиноамеричких и карипских држава који су се окупили у Пекингу рекао да у трговинском рату нема победника.
Према њеним речима, када је тржиште показало да не опстаје дизање царина, онда је дошло до ове промене.
„Да ли је то суштинска промена у односима између Кине и Америке, не бих рекла. Међутим, оно што је битно је да је успостављена одређена формула комуникације, пре свега комуникације уопште, а онда и формула комуникације која ће највероватније водити, као што смо већ чули, најпре телефонском разговору између Трумпа и Сија, колико до краја ове недеље, а онда највероватније и њиховом сусрету“, рекла је она.
Баковић каже да је врло битно да у тој комуникацији постоји нада да свет не буде гурнут у рецесију и да се глобализација колико-толико спаси.
„Она више никада неће бити онаква каква је била, али да се спаси у име онога што је врло битно и врло евидентно, а то је врло дубока и јака међузависност свих економија, малих и великих, целога света. Међутим, кључни проблеми између Кине и Америке остају и они се самим овим сусретом, па чак ни евентуалним самитом између Трумпа и Сија, неће тако лако решити“, напоменула је саговорница Еуронеw Србија.
Питање издржљивости
Баковић каже да је јако тешко рећи шта је Доналд Трамп мислио, али да његова изјава пре избора за новог председника САД да је најлепша реч на свету царина и да су оне инструмент који води у преговоре показује да је и он очекивао да ће кроз наметање царина довести све за преговарачки сто, како би преговарали о ономе што заиста јесте проблем, а то је веома велики амерички трговински дефицит од преко 1.300 милијарди долара.
Она је навела да се то односити на то да је Кина пуно затворенија за америчке компаније него што су САД за кинеску робу и кинеске компаније и да се то мора променити.
„Међутим, Трамп је очигледно очекивао преговоре и наишао је на мало тврђи орах, Кину, која га је дочекала далеко спремнија него што су многе земље и многе друге велике економије и која је овај пут показала да она разуме да иза речи царина стоји и реч геополитика, да у овом тренутку Кина себи не може допустити да тако лако пристане на било који компромис и да се тај компромис заправо тако и тумачи као нешто на шта Кина мора пристати. Она је хтела да покаже да је она у стању да издржи све, па чак и овакве царине, тражећи алтернативна тржишта и алтернативне партнере“, рекла је Баковић.
Она каже да је Кина хтела да покаже да свет може да постоји и без Америке, а да су између осталог, ти алтернативни партнери и тржишта и у „самом такозваном америчком стражњем дворишту“.
На питање ко би овакво стање са царинама могао дуже да издржи – Кина или САД, Баковић каже да је врло тешко рећи ко би могао да издржи.
„Мене то подсећа на сукоб кинеских тријада. То је кинеска мафија. Када би се састали шефови два клана, не би се убијали, него би стављали руке у врело уље, па ко може дуже да издржи. Коме прво отпадне кожа, тај мора да вуче руку напоље. И да се разумемо, Кина неће ни мало остати неоштећена овим сукобом који се на срећу није развио у рат“, рекла је она.
Баковић наводи ће Кина имати велике последице, да се није ни претварала да је царине не боле већ је била спремна на додатно успорење своје стопе економског раста и давала је до знања да не успева оно што је најважније.
„Једини начин да издржи било коју америчку политику јесте претварање властитог тржишта у највећу алтернативу. Дакле, подизање домаће потрошње, то не иде добро и то не иде из више разлога. Кина још увек трпи последице ковида, пандемије која је силно пореметила поверење средње класе према политици каква се води, снизила потрошњу и онда наравно криза у многим гранима индустрије које нису дозволиле да се домаћа потрошња дигне до нивоа који би био обећавајући да се Кина може одвојити од те зависности од извоза“, рекла је он .
Трампова тактика
Поставља се питање шта након истека рока од 90 дана.
Баковић је рекла да је Трампова тактика – оставити ту дозу неизвесности.
„Након 90 дана можда се враћамо на царине, можда се враћамо на још горе царине, а можда се и договоримо да тих царина нема. Он инсистира на томе да Кина увози више и то не само више, него да отвори своје тржиште за слободнији улаз америчких роба и компанија на кинеско тржиште“, каже она.
Према њеним речима, за ових 90 дана мора се догодити пре свега један низ консултација, што је рекла и кинеска страна.
Она додаје да је успостављен механизам консултација и да ће вероватно бити низ консултација између Бесента и заменика кинеског премијера, па и сам самит.
Саговорница Еуронеwс Србија каже да је њена процена да ће Кина пустити далеко више америчких производа на своје тржиште него што је то до сада.
„Има још једна врло важна ствар, а то је тај месечни фентанил. То је дрога која из Кине долази до Мексика у компонентама, у супстанцама, тамо се склапа у фентанил и одлази на америчко тржиште. Тако су и почели ови преговори у Женеви, када је Кина дала до знања америчкој страни да је спремна разговарати о фентанилу и заустављању тих путева дроге према америчком тржишту. Дакле, догодиће се помаци у том смислу да ће о неким питањима коначно Пекинг и Вашингтон разговарати врло директно, отворено, конкретно, са конкретним резултатима и потезима који ће донети одређене промене“, рекла је она.
Баковић каже да се може очекивати већи увоз Кине из Америке, али да је кључно да се након тих 90 дана добије можда још 90 дана за смањење царина или можда коначно решење да „царине нису најлепша реч на свету због тога што се ту не ради само о Кини и Америци, него се дословно ради о целом свету“.
