Амерички председник Доналд Трамп синоћ је дао рок од две недеље за обнову разговора са Ираном, рекавши да ће у том периоду одлучити хоће ли се САД придружити нападу који је Израел започео пре недељу дана.
Имајући у виду да су три америчка носача авиона са својим групама бродова распоређена у региону и чекају зелено светло за ваздушне ударе, политиколог и научни истраживач Александар Ђокић сматра да ће овај преговорни процес више личити на обај који је Слободан Милошевић водио у Рамбујеу уочи НАТО агресије на СР Југославију 1999.
„кључно је разликовати интересе, Израела и интересе САД у Израелу. Што се тиче Ирана, постоји консензус и власти и опозиције да Иран представља највећу безбедносну претњу Израелу и сада када је током рата у Палестини, у Гази, око чега не постоји консензус у Израелу, та читава мрежа прокси армија Ирана била не до краја можда неутралисана, али је њихова претња сведена на минимум, пошто се отворила могућност за Израел да покуша да неутралише иранску претњу. Док САД свакако подржавају Израел, увлачење у дужи рат или смену режима у Ирану није у њиховом интересу због тога што је то јако непопуларна мера која би ударила и на републикански естаблишмент. Долазе избори следеће године за Конгрес, тако да би то јако нашкодило тренутној власти у Америци, а и не би било у складу са америчким националним интересима“, објашњава Ђокић.
Аналитичар сматра да Трамп заправо вага да ли да изведе ограничени хируршки удар на нуклеарно постројење Фордо заједно са Израелом, јер Израел не може да га поруши осим веома ризичним нападом командосима.
„Док Израел заиста жели да изазове максималну дестабилизацију унутар Ирана. И ако можда нема рационалан циљ да у кратком року сруши тај режим, он жели барем да га дестабилизује, да га у средњорочној перспективи осуди на пропаст. Тако да ми ту видимо различите интересе и због тога сада Трамп и његова администрација одлучују да ипак пруже Ирану могућност да он сам изађе из ове замке коју му је Израел припремио и да се сам одрекне нуклеарног програма у војне сврхе и да неутралише ту претњу која му је сад нова главом“, сматра Ђокић.
Одвија се и паралелна дипломатска активност у Женеви где би требало да се европски министри спољних послова састану са ранским шефом дипломатије Абасом Аракчијем. То је добар увод, по мишљењу нашег саговорника, јер може да се постигне оквирни договор, после чега би Трамп ускочио и покупио заслуге.
„Суштина са Трампом, како он функционише, јесте преузимање заслуге. Он на крају крајева жели да испадне победник. За Израел су то нека питања националне безбедности, а за Трумпа је то питање како да он лично на крају изађе као победник и шта је за њега већи ризик, а шта мањи. Ако он процени да је за њега већи ризик да се прикључи војним интервенцијама против Ирана, макар то био само ограничени удар, јер то може да изазове обратну реакцију па да се прошири, него дипломатија и да постоје реални изгледи за дипломатско решење, он на крају може да изађе пред своје бираче и светску публику и да каже да је решио проблем нуклеарног Ирана, рецимо као што је својевремено говорио да је решио проблем Северне Кореје. Недавно је писао да је решио проблем између Србије и Косова и да су Србија и Косово били на прагу рата и тако да је за време његовог првог мандата. Тако да он тако функционише и он препушта Европљанима тежи део посла. Мање више он је тако поступио с Израелом. Допустио је Израел да крене са овом акцијом, да заврши тежи део посла, да узме војни ризик на себе. Та војна акција је наравно могла да пође и по злу и по Израел“, описује Ђокић Трампово размишљање.
Ђокић наводи да Трамп сада има две опције – кратку војну интервенцију и дипломатију коју препушта другима, да би на крају преузео заслуге.
На питање зашто је Израел баш сада покренуо напад, Ђокић одговара да је узрок то што је Иран сада био пред прављењем нуклеарне бомбе, са чиме се, како каже, већина експерата слаже.
