Крајем прошле године кинески произвођач аутомобила „БYД“ претекао је Теслу, до тада најпродаванијег светског произвођача електричних возила, а средином маја ове године председник САД повећао је царине на кинеске електричне аутомобиле на 100 одсто како би возила са „Далеког Истока“ држао подаље од америчке обале. Да кинеска возила нису добродошла ни на „старом континенту“, ЕУ је јасно дала до знања такође повећавши царине, након чега је Кина критиковала овај потез, а стручњаци очекују да би Пекинг могао истом мером да одговори Западу.
Баук кинеске аутоиндустрије надвио се над Европом након што је компанија са седиштем у Шенжену најавила да ће свој популарни модел „Сеагулл“ или једноставније „галеб“ довести у Европу већ 2025. године.
Страх у Европи је настао јер је кинески „галеб“ далеко јефтинији од европских и америчких електричних возила, а не заостаје ни по перформансама у односу на конкуренте.
Да се спрема продор кинексих возила за европско тржиште, упозорила је још прошле године председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, најавивши истрагу о кинеском увозу, пише ББЦ.
„Глобална тржишта су сада преплављена јефтинијим кинеским електричним аутомобилима. Њихова цена се вештачки снижава огромним државним субвенцијама. Ово нарушава наше тржиште“, истакла је том приликом још увек актуелна председница ЕК.
С друге стране, раније овог месеца немачки канцелар Олаф Шолц, који се ове године састао са кинексим председником Си Ђинпингом, упозорио је на последице ограничење трговине са Кином, рекавши да Европска унија не треба да затвара своја тржишта за стране компаније.
Међутим, Европска комисија је ипак обавестила кинеске произвођаче електричних возила о увођењу додатних царина на њихове производе које ће ступити на снагу почетком следећег месеца.
До сада су царине на увоз кинеских електричних аутомобила износиле 10 одсто, а након доношења ове одлуке царина на аутомобиле фирме „БYД“ ће убудуће износити 17,4 одсто, компанија „Гили“ ће плаћати 20 одсто, а „САИЦ“ 38,1 одсто.
Остали кинески произвођачи аутомобила ће плаћати царине од 21 одсто, док компаније које нису сарађивале у истрази ЕУ о субвенцијама очекује царина од 38,1 одсто, наводи се у саопштењу.
Кина је оптужена да продаје електричне аутомобиле по вештачки ниским ценама, а све је почело са лансирањем малог и јефтиног аутомобила „галеб“ компаније БYД који у Кини има почетну цену од 69.800 јуана (9.600 долара, односно 7.500 фунти).
Када је реч о Европи, пре повећања царина, очекивало се да ће овај модел коштати најмање дупло више због безбедносних прописа, али то би и даље било, по стандардима електричних аутомобила веома јефтино, преноси ББЦ.
Британски медиј пише да је долазак „галеба“ забрињавајући сценарио за европске произвођаче јер страхују да би „мали галеб могао да постане инвазивна врста“ у ЕУ.
Према извештају швајцарске банке УБС, објављеном у септембру прошле године, кинеска предност на овом тржиштву више је него реална, сугеришући да би кинсеки БYД могао да производи аутомобиле по 25 одсто нижој цени од најбољих светских произвођача аутомобила.
У извештају се такође наводи да су БYД и друге кинеске компаније „спремне да освоје светско тржиште са високотехнолошким, јефтиним електричним возилима за масовну употребу“.
У међувремену, раније ове године, Алијанса за америчку производњу упозорила је да би увођење јефтиних кинеских аутомобила могло бити „догађај на нивоу изумирања“ за америчку аутомобилску индустрију. Том приликом из америчке Алијансе позвали су на „предан и усклађен напор да се тај увоз врати“, закључивши да „нема времена за губљење“.
Након упозорења, администрација председника Бајдена је повећала тарифе на кинеску робу, а царине на увоз електричних возила подигнуте су на 100 одсто. Месец дана касније, ЕУ је такође повећала царине на кинеска возила.
Пекинг забринут због потеза ЕУ
Муњевит одговор стигао је из Пекинга који је изразио снажно незадовољство противећи се плану ЕУ да уведе привремене царине, саопштило је кинеско министарство трговине, напомињући да је Унија тим потезом игнорисала чињенице и правила Светске трговинске организације, политизујући економска и трговинска питања.
„Кина апелује на ЕУ да одмах исправи своје лоше потезе, примени важне консензусе постигнуте током недавног трилатералног састанка Кина-Француска-ЕУ и решава економске и трговинске несугласице кроз дијалог“, навео је портпарол министарства трговине.
Он је рекао да ће Кина предузети све неопходне мере да одбрани легитимна права и интересе кинеских предузећа.
Портпарол кинеског министарства истакао је да је ЕУ тим потезом игнорисала поновљене оштре примедбе Кине, као и апеле влада и индустрије у државама чланицама Уније, пренела је Синхуа. Портпарол је такође навео да је Кина дубоко забринута због оваквог развоја догађаја.
„Налази европске стране немају ни чињеничну, нити правну основу. Европска комисија је игнорисала чињеницу да предности кинеске индустрије ЕВ потичу из отворености и конкурентности. Европска комисија је такође занемарила правила СТО и пропустила да призна пуну сарадњу релевантних кинеских предузећа током истраге“, истиче портпарол.
Према његовим речима, ЕК је, произвољно креирајући и преувеличавајући кинеска издвајања за субвенције, као и злоупотребљавајући „доступне чињенице“, пресудила да је Кина понудила субвенције на претерано високим нивоима.
„Таква акција је очигледан протекционизам који ће створити и ескалирати трговинска трвења“, навео је портпарол, оцењујући да тај потез не само да подрива легитимна права и интересе кинеске индустрије ЕВ, већ и нарушава глобалне аутомобилске индустријске и ланце снабдевања, укључујући и оне у ЕУ.
Портпарол је указао да се на тај начин нарушавају договори које су постигли лидери Кине и земаља ЕУ о јачању сарадње. Очекује се да би Кина могла да узврати Европској унији мерама у области пољопривреде, авијације и аутомобилске индустрије, а Пекинг је већ покренуо истрагу о неким врстама европских алкохолних пића.
Како је Кина постала доминантна на тржишту?
Пре скоро деценију, Кина је покренула амбициозан програм под називом „Маде ин Цхина 2025“. План је био да Кина замени кључни увоз у десет напредних производних индустрија тако што ће производити сопствене производе, а банкарски систем под државном контролом почео је да усмерава кредите тим кључним секторима, пише „Тхе Неw Yорк Тимес“.
Институт за светску економију „Киел“ из Немачке израчунао је у студији да је више од 99 одсто кинеских компанија чијим се акцијама јавно тргује добило директне државне субвенције 2022. године. А управо су велике субвенције државе кинеским компанијама, главна замерка конкуренције и политичара са Запада.
Пре само четири године, Кина је била слаба у извозу аутомобила, испоручујући милион јефтиних аутомобила годишње углавном на мање богата тржишта на Блиском Истоку. Кина је од тада надмашила Јапан и Немачку са великом разликом и постала највећи светски извозник аутомобила.
Испоруке се одвијају годишњим темпом од скоро шест милиона аутомобила свих врста, пише амерички лист.
Три четвртине овог извоза, посебно у Русију и земље у развоју, чине аутомобили са бензинским моторима, који су мање тражени у Кини, јер је електричне аутомобиле на батерије јефтиније купити у Кини, а струја за њихово пуњење је јефтинија од бензина.
Па су тако кинески лидери у великој мери субвенционисали истраживања и производњу електричних аутомобила у последњих 15 година.
Последично, компаније су повећале производњу електричних аутомобила, припремивши их за извоз на удаљена тржишта, посебно у Европи.
Произвођачи аутомобила у тој земљи представили су ове године 71 модел електричних аутомобила, од којих су многи опремљени напредним функцијама и продају се за мање новца него аутомобили произведени на Западу са сличним карактеристикама, што је довело до тога да је Кина доминира и у производњи батерија за електричне аутомобиле.
Директор Тесле Илон Маск раније је рекао да су кинеска електрична возила толико добра да би, без трговинских баријера, могла да униште остале произвођаче.
А управо је пословање Маскове компаније било најугроженије због раста кинеске аутомобилске индустрије, јер једна од највећих Теслиних гигафабрика се налази у управо у Шангају.
Каоко пише ЦНБЦ, Тесла је прошле године испоручила 947.000 возила из ове фабрике од којих је 600.000 отишло на кинеско тржиште, а остатак је извезен.
Међутим, нове царине Европске уније на кинеске електричне аутомобиле би могле да погоде и возила америчке Тесле која се производе у Кини.
Комесар ЕУ за трговину Валдис Домбровскис је изјавио да Европска комисија тренутно разматра Теслине аргументе за ниже царине како би компанија из САД не би била угрожена због најновијег потеза Брисела.
