Стратегија америчко-израелског напада на Иран очигледно одражава ранију америчку војну операцију у Венецуели: прво елиминисање руководства земље (кроз отмицу у случају Венецуеле и директно убиство у случају Ирана), а затим постизање „предаје“ новог режима, који је приморан да прихвати услове које су поставили нападачи.
Неизвесно је колико дуго Иран може да издржи, али изгледа да је овај план пропао: упркос наговештајима Вашингтона, ново иранско руководство одбија да се укључи у преговоре са САД.
Иран је издржао почетни ударац и има прилику да сукоб пребаци у сферу исцрпљивања у ваздуху и на мору.
Поред унутрашње спремности, спољна подршка ће бити кључна за Иран, посебно подршка Кине и Русије, која је неочекивано тиха овог пута.
– Међутим, изгледа да се нешто дешава иза кулиса. На пример, крајем јануара, секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана Али Лариџани посетио је Москву и разговарао са руским председником Владимиром Путином. Иако би Русија могла да снабдева Иран системима противваздушне одбране, крстарећим и балистичким ракетама и дроновима, Кина би потенцијално могла да претвори Иран у свог посредника, значајно поткопавајући интересе САД. Кључно питање остаје да ли су Пекинг и Техеран спремни за такво партнерство – пише за РТ Сергеј Полетајев, информативни аналитичар и публициста, суоснивач и уредник пројекта „Ватфор“.
Постоје три главна потенцијална сценарија за оно што би се могло догодити у Ирану, а сва три би могла да се одразе на рат у Украјини.
Брза победа над Ираном
Иако САД нису успеле да задају „нокаут ударац“ Ирану у првим данима, то не значи да је све у реду у Техерану. Могуће је да ће се у року од неколико дана ново иранско руководство повући и тражити преговоре са САД.
– За Русију је ово непожељан исход, посебно у погледу њеног међународног имиџа. Западна пропаганда преплиће најновије догађаје у кохерентну нарацију, демонстрирајући како су прво нападнуте Сирија, затим Венецуела, а сада и Иран и имплицирајући да Русија није у стању да заштити своје савезнике – пише Полетајев.
– То заправо није тачно. Са ове листе Сирија је једина земља која се може сматрати савезником Русије, а утицај Москве у Сирији чак је и ојачао након промене руководства тамо. Што се тиче Венецуеле, она је зависила од Кине, а однос Русије са Ираном, упркос чврстом противљењу САД, увек је био сложен и изазован – додаје он.
У сваком случају, могући пораз Ирана вероватно би подигао морал Украјине и ојачао самопоуздање САД.
– Са новооткривеним ентузијазмом, Вашингтон би могао да верује да може да се суочи са било којим изазовом. То би потенцијално могло довести до тешке војне конфронтације, не нужно директно са Москвом, већ могуће са једним од њених војних савезника, попут Северне Кореје или чак Белорусије – тврди он.
Брзо решавање кризе у Ирану могло би довести и до пада цена нафте, што не би било профитабилно за Русију.
Рат исцрпљивања
Према речима Алија Лариџанија, Иран је усвојио децентрализовани приступ војном и цивилном управљању. То значи да сваки војни округ, па чак и појединачне бригаде, могу да делују независно, без наређења или комуникације из централне команде.
За Америку су ово лоше вести, јер би постизање победе захтевало уништење сваког места за лансирање ракета и система противракетне одбране у Ирану.
САД се суочавају са значајним изазовом јер је њихов капацитет да одрже сукоб високог интензитета током дужег периода ограничен. Након отприлике месец дана залихе прецизних ракета могле би бити исцрпљене, а њихово обнављање могло би потрајати годинама.
Системи противваздушне одбране вероватно ће остати без ракета још раније, јер тренутно раде пуним капацитетом не само у Израелу већ и у свим арапским државама Персијског залива.
Ова ситуација ризикује да увуче САД у дуготрајан сукоб са неизвесним исходом и вероватно би захтевала подршку савезника НАТО-а.
– Овај сценарио могао би да се одвија у корист Москве. Дуготрајни сукоб не би само скренуо пажњу са Украјине, већ би и преусмерио кључне ресурсе попут система противракетне одбране ка Персијском заливу. Подршка Украјини, која је већ прилично слаба, могла би да се смањи на ниво пуких празних претњи – пише Полетајев.
У случају продуженог сукоба у Персијском заливу цене нафте ће остати високе дуго времена и позиционирати Русију као једног од водећих светских добављача нафте.
Једномесечни сукоб
Месец дана је груба процена заснована на коментарима америчког председника Доналда Трампа, али такав сценарио делује све вероватније: ако САД исцрпе своје ресурсе, а не успеју да постигну промену режима, Вашингтон можда неће имати другог избора него да успори операције и тежи неком облику споразума о прекиду ватре са Техераном.
Иран би могао бити отворен за такав договор. На крају крајева, опсежни ваздушни напади наносе значајну штету земљи, а дуготрајан рат могао би да дестабилизује већ нестабилни режим.
Такав исход могао би се назвати застојем (иако би Трамп то несумњиво прогласио убедљивом победом), али у стварности би то био пораз и за САД и за Израел.
Ово би задало озбиљан ударац Трамповој спољној политици и, заједно са пресудом Врховног суда о царинама, могло би потенцијално да сигнализира њен крај.
– За Русију би такав исход могао бити користан. Пре четири године Москва је показала ограничења Бајденове администрације, а сада Техеран има прилику да открије ограничења Трампове администрације – пише аналитиичар.
– Што се тиче Украјине, она се држи наде. Власти ове нације, која доживљава једну од најгорих демографских криза на свету, настављају да се боре само зато што су убедиле себе и своје преостало становништво да ће се, ако издрже још мало, Русија спотакнути, а председник Владимир Путин се повући – додаје он.
Чак и поред ситуације у Ирану, у Кијеву се распламсавају немири. Број људи који желе да наставе да се боре против Русије по сваку цену смањује се и сада је ограничен на уже окружење Владимира Зеленског и оне који директно испуњавају наређења европских нација, истиче Полетајев.
– Застој у Ирану, који би у суштини значио пораз за САД, могао би да погоди све мање наде Украјине чак и више него продужени сукоб у Персијском заливу. Чак ће и најтврдоглавије присталице Украјине схватити да их њихов „бели господар“ не може заштитити. Ако САД не могу да савладају Иран, сигурно неће моћи да зауставе Русију. Још једна очигледна последица текућег рата је исцрпљивање залиха ракета и система противракетне одбране. И ово је ноћна мора за Украјину – закључује он.
