У Хрватској је јутрос у седам сати почело гласање на више од 6.500 бирачких места на изборима за председника у Хрватској, на којима учествује осам кандидата. Биралишта су отворена од 7 до 19 часова, до када и траје дводневна изборна тишина.
Осим у Хрватској, гласа се у иностранству, у 38 држава – девет мање него пре пет година, а бирачако право има укупно 3.762.224 гласача, преноси Хина.
Своје право бирачи ће у Хрватској моћи да остваре на више од 6.500 редовних бирачких места и 123 посебна, на којима гласују затвореници, посаде бродова и бирачи у установама социјалне заштите.
На овогодишњим изборима нема посебних бирачких места у Оружаним снагама Хрватске, чији припадници гласају у својим местима пребивалишта.
Хрватски председник бира се већинским изборним системом, при чему је потребно да добије већину гласова свих бирача који су гласали.
Ако се то не догоди, двоје кандидата с највећим бројем гласова иде у други круг, који се одржава за 14 дана, 12. јануара 2025.
Прве изборне резултате ДИП ће објавити у 20 сати. Данашње изборе прати око 13.400 домаћих и пет страних посматрача, по два из САД-а и Литваније и један из Грузије.
Ко су фаворити?
Главним фаворитом сматра се актуелни шеф државе Зоран Милановић.
Уколико ниједан од осам кандидата не добије натполовичну већину од бирача који буду изашли на изборе, други изборни круг биће одржан 14 дана касније.
Према свим анкетама последњих седмица, актуелни председник Зоран Милановић главни је фаворит за још један мандат на Пантовчаку. Међу његовим најозбиљнијим изазивачима истиче се Драган Приморац, кандидат кога подржава ХДЗ и коалициони партнер те странке у власти Домовински покрет.
Следи независна кандидаткиња Марија Селак Распудић, бивши функционер Моста.
Сукоб с Пленковићем обележио Милановићев мандат
Мандат актуелног председника Хрватске Зорана Милановића, некада лидера СДП и председника Владе Хрватске, углавном је обележило свако одсуство кохабитације и интензивни сукоб с премијером Андрејем Пленковићем о низу унутрашњих и спољнополитичких питања.
Неслагања су често пратиле и јавно изречене увреде, а нетрпељивост је не ретко прелазила границе уобичајене политичке борбе.
И док је Милановић водио прилично мирну кампању под слоганом „Председника за председника“, његов главни супарник Драган Приморац је, уз снажну подршку владајућег ХДЗ-а, водио агресивну кампању свакодневно прозивајући Милановића.
Остали кандидати
На изборима учествују и кандидат странке Можемо! Ивана Кекин, Миро Буљ као председнички кандидат странке Мост, који је своју кампању градио на порукама које укључују депортацију илегалних миграната, расписивање референдума о пореклу имовине и уређење државе које би хрватским грађанима омогућило останак у домовини, али и увођење реда у статус националних мањина, посебно српске.
На десном политичком спектру посебно се истиче Бранка Лозо из парламентарне странке ДОМиНО настале расцепом Домовинског покрета.
Као верни следбеник политике тог покрета и градоначелника Вуковара Ивана Пенаве, који је условио ХДЗ и премијера Пленковића формирањем власти без Срба, Лозо захтева, између осталог, укидање финансирања хрватског недељника Новости, који издаје Српско народно веће.
У изборној трци учествују и независни кандидати Томислав Јоњић и Нико Токић Картело. Биралишта се затварају у 19 сати, а бирачко право имају укупно 3.762.224 бирача.
