Кина је објавила откриће огромног депозита квалитетне руде злата, која потенцијално вреди око 83 милијарде долара, што би могло да буде највеће познато налазиште тог драгоценог метала на свету.
Велика резерва пронађена је на постојећем налазишту Вангу на североистоку провинције Хунан, саопштили су представници тамошње Канцеларије за геологију.
Радници су најпре пронашли више од 40 златних жила са око 300 тона злата на дубини од 2.000 метара. Међутим, користећи 3Д компјутерске моделе, стручњаци за рударство предвидели су да на том месту може да се налази 1.000 тона злата на дубини од 3.000 метара.
Уколико су у праву, депозит је вредан око 83 милијарде долара, саопштили су геолози.
Руда је висококвалитетна и према првим проценама, садржи око 138 грама злата по тони, што је релативно много у поређењу са већином других рудника широм света.
„Многе избушене стене садрже видљиве комаде злата“, рекао је за медије стручњак за рударство Чен Рулин.
Стручњаци сматрају да би потенцијално налазиште могло бити и веће, будући да су пробна бушења показала да злата има и у периферним подручјима Вангуа.
Откриће већ утицало на цену злата
Тешко је јасно утврдити колико је злата остало у рудницима широм света, због различитих стопа експлоатације на сваком од њих, али и недостатка транспарентности у њиховим извештајима. Ипак, Ливе Сциенце пише да је од 2022. највећи познати рудник на Земљи Јужни дубоки рудник злата у Јужноафричкој Републици у ком има око 930 тона драгоценог метала.
То значи да би ново налазиште могло да представља највеће залихе на нашој планети.
ЦЦН.цом пише да је вест о открићу утицала на светску економију и да је цена злата по килограму скочила на 95.240 долара, што је мало испод рекорда постављеног ове године.
Кина је већ највећи произвођач злата на свету и чини око 10 посто светског пласмана у 2023, преноси Реутерс.
Међутим, они и даље троше више злата него што га производе – око три пута више него што ископају. Због тога се Кина ослања на увоз из земаља као што су Аустралија и Јужна Америка.
Ново налазиште могло би да умањи овај проблем, али не и да га потпуно реши, будући да према постојећој стопи потрошње, нове залихе могу да помире потребе те државе на мање од годину и по дана.
Од памтивека, па до краја 2023. на свету је ископано 212.582 тоне злата, а више од две трећине те количине након 1950. године, показују процене Светског савета за злато.
То делује као много, али када би се истопила целокупна количина злата икад пронађена и излила у једну коцку, њена страница била би дугачка само 22 метра.
