Број захтева за азил (оних који први пут аплицирају) у земљама Европске уније у 2024. години износио је 912.000, што је пад од 13 одсто у поређењу са претходном годином.
Сиријци су били највећа група која је тражила заштиту, са 148.000 првих захтева, што чини 16 одсто од укупног броја захтева у ЕУ.
Следили су их Венецуеланци са готово 73.000 захтева и Авганистанци са нешто више од 72.000.
Мађарска примила мање захтева него Лихтенштајн
Захтеви за азил такође су укључивали 36.000 малолетника без пратње, од којих је већина била из Сирије (32 одсто), Авганистана (16 одсто) и Египта (8 одсто).
Четвртина свих захтева поднета је у Немачкој, док је други по висини проценат био у Шпанији (18 одсто), затим следе Италија (17 одсто), Француска (14 одсто) и Грчка (8 одсто).
Подаци такође укључују земље ван ЕУ, као што су Швајцарска, Исланд и Норвешка.
Највећи миграциони притисак носи Кипар
Кипар је суочен са највећим миграционим притиском, са 7,2 првих захтева за азил на 1.000 становника, док је просек Европске уније – два.
Земља је прошлог месеца спровела велику операцију спасавања на мору, када је мигрантима брод који је превозио најмање 20 особа потонуо 45 километара од обале медитеранског острва, остављајући само двоје преживелих.
Операција спасавања спроведена је усред раста нерегуларних прелазака граница у источном Медитерану, према подацима агенције ЕУ за заштиту граница Фронтеx.
По броју захтева на 1.000 људи, Грчка је на другом месту после Кипра са 6,6, а следе Ирска и Шпанија (по 3,4) и Луксембург (3,2).
Када је реч о држављанима Србије, највише захтева упућено је у Немачкој (1200), затим у Француској (365), а онда у Белгији (120), показали су подаци Еуростата.
