Четири месеца пред изборе за Европски парламент (ЕП), око 20 имена је у трци за челне позиције у ЕУ, а међу њима се налази и Урсула фон дер Лајен. Како је пренела новинска агенција ДПА, вест да она жели да настави да води европску извршну власт још наредних пет година саопштено је данас на састанку немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) у Берлину.
Њена номинација тек треба да буде потврђена, а то ће се десити почетком марта током годишњег конгреса њене политичке породице, Европске народне партије десног центра (ЕПП). ЕПП је одредила 21. фебруар као крајњи рок за подношење интерних пријава, преноси Еуронеwс.
Након што је саопштена вест о кандидатури, Фон дер Лајен се огласила рекавши да ће “бранити демократију од оних који су покушали да је униште“.
“Најважнија ствар је демократија, владавина права коју бранимо и заједнички мир“, рекла је Фон дер Лајен, додајући да њена предизборна кампања тежи да “јасно стави до знања“ руском председнику Владимиру Путину и странкама крајње деснице у Европи да им “европска демократија стоји на путу“, преноси Ројтерс.
Она је оценила да они желе да униште Европу, и да је због тога важно да “људи помогну да се Европа очува“.
Фон дер Лајен је такође у суботу на Минхенској безбедносној конференцији објавила да ће, уколико буде поново изабрана, тежити да следећа Европска комисија укључи наменски ресор одбране, као и да ће имати комесара за одбрану.
Званично „бацивши свој шешир у ринг“ фон дер Лајен одмах постаје и фаворит пошто ЕПП смара да ће добити највећи удео у мандатима на предстојећим изборима за Европски парламент.
Ово пре свега поткрепљује чињеницу да је фон дер Лајен развила добар однос са итаљианском премијероком, десничарком Ђорђом Мелони, око које се свило доста спекулација како ће као једна од кључних политчких фигура у Италији сарађивати са евроспких званичницима уколико се узме у обзир њен политички оквир. Фон дер Лајен чак подржава и прогресивни политчар као што је Шпанац Педро Санчез.
Једини премијер који би можда могао да се стане на пут њеној кандидатури је Мађар Виктор Орбан који се већ неко време налази под надзором Европске комисије. Наиме, извршна власт фон дер Лајен раније је замрзла милијарде средстава за кохезију и опоравак његове земље.
Ипак, према уговорима, председница ЕК се именује на основу квалификоване већине у Еворпском савету, и то је правило које би теоријски могло да спречи Орбана да јој стане на пут и то уколико је други лидери подрже. Предлог Савета затим иде у парламент, а онда ће јој бити потребна апсолутна већина за ову позицију.
Постоји и још једна разлика у њеној претходној и садашњој кандидатури. Еуронеwс подсећа да је Фон дер Лајен први пут ступила на дужност 1. децембра 2019. године, поставши прва жена на челном месту у ЕУ. Тада је за њу гласало 383 посланика, док је доња ганица износила 374.
Међутим, за разлику од 2024. њу је тада у фокус ставио француски преседник Емануел Макрон који је у њој видео конзервативног политичара са умереним, флексибилним ставовима који може да се допадне левичарској фракцији Европског савета.
Она је добијала велику подршку јер је као жена на челу ЕК успела да унапреди агедну и фонд за опоравак након панедемије коронавируса, као и свеобухватно питање миграције. Посланци у Еворпском парламенту су подржали и њено одлучно вођство након што је Русија започела инвазију на Украјину, као и увођење санкција Москви. Њено деловање на голобалном нивоу доделило јој је титулу једне од најмоћнијих жена у 2022. и 2023. години.
Међутим, последњих месеци нашла се на удару од стране сопствене конзервативне породице која сада настоји да успори Зелени договор како би ублажили бирократска оптерећења за индустрију и пољопривреду. На све то су утицали протести пољопривредника широм Еворпе.
Међутим, да Урусла фон дер Лајен мери више пута, пре него што пресече потврђује и чињеница да је она протеклих годину дана опрезно крила своје намере одбијајући да прецизно одговара на новинарска питања која тичу теме њене будућности под окриљем Европске уније, пише Гардијан.
Идеја најмоћније жене на свету, по избору „Форбса“, је да направи геополитичку комисију, што најбоље потврђује и показује њен досадашњи календар догађаја.
Током мандата, она је отпутовала најмање 230 пута и то у више од 60 земаља – од Руанде до Јужне Кореје. Међутим, родна Немачка остаје земља коју је посетила највише пута у званичном капацитету, пише Еурактив. Тамо је отишла 33 пута, односно двоструко више него у Француску, и више пута се састала са регионалним премијерима Немачке него са француским председником Емануелом Макроном.
„Не смемо заборавити да је Фон дер Лајен и даље, у суштини, немачка комесарка. Показала је током првог мандата паневропски начин размишљања, али комесари имају и огромну одговорност при промовисању политике ЕК у својим земљама чланицама“, објаснио је аналитичар Јоханес Линднер из центра „Жак Делор“.
Ко још планира да се кандидује?
Председник Савета Европе Шарл Мишел још раније је најавио да се неће поново кандидовати, а не зна се да ли ће то урадити председница Европског парламента (ЕП) Роберта Мецола и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, пише ЕУОбсервер.
Судећи према претходним изборима у ЕУ, они који су рано саопштили да ће се кандидовати брзо су испали из трке, пошто је таква најава кандидатуре дала више времена њиховим противницима да их нападну, наводи портал.
Нека од значајних имена која су већ у трци за различите положаје су бивши лидер Луксембурга Гзавије Бетел, бивши португалски премијер Антонио Коста, либерални белгијски премијер Алексаднер де Кро, бивши италијански премијер Маро Драги, премијерка Данске Мете Фредериксен, естонска премијерка Каја Калас, бивши холандски премијер Марк Руте, премијер Шпаније Педро Санчез и ирски премијер Лео Варадкар.
Имена другог ранга су: Катарина Барли која је немачка посланица десног центра и бивша министарка правде, Кришјанис Каринш летонски министар спољних послова десног центра, Мичеал Мартин ирски министар спољних послова десног центра, Тереза Рибера социјалистичка шпанска потпредседник владе, Марош Шефчович словачки европски комесар левог центра и Франс Тимерманс зелени Холанђанин бивши комесар ЕУ, наводи ЕУОбсервер.
Ерик Морис из Центра за европску политику у Бриселу каже да би, под претпоставком да Фон дер Лајен добије други мандат, политички однос снага поставио социјалисту за председника Европског савета и либерала за високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност.
Морис тврди да су Антонио Коста, Каја Калас и Мете Фредериксен озбиљни кандидати, иако Коста прво мора да разјасни недоумице у вези са истрагом у Португалу о корупцији.
„Улози су високи за ЕУ због економског и безбедносног окружења“, каже Морис и оцењује да би „лични квалитети“ појединаца требало да буду важнији него у прошлости.
У својој аланлизи, овај портал, наводи и да ће у јуну свакако кључна питања бити везана за климу и пожаре, а након тога и питање пољопирвредника као и други социјални протести. Након тога, намеће се тема миграција и рат у Гази и ризик да би криза на Блиском истоку могла да се прошири и то уочи гласања у ЕП или да се појача ризик да може доћи до терористичких напада широм Европе.
У сваком случају, о свему томе би лидери који се кандидују морали да се изјасне у наредним месецима.
Такође, могло би да буде извесно и додатно јачање десничарских група у наредним месецима које би тек моге да изађу са својим кандидатима за највише позиције у ЕУ.
Који су најбољи послови у ЕУ?
Европски избори ће бити одржани између 6. и 9. јуна 2024. године. Током четвородневног изборног процеса, грађани у свим државама Европске уније ће одабрати ко ће бити њихови представници у Европском парламенту који броји 705 заступника. Именоваће се и нови лидери европских институција, а попуњавање ових највиших рандних места у администрацији ЕУ упшште није лак задатак.
Иначе, ови избори се сматарју највећим траснационалним гласањем будући да се у четири дана организују у 27 држава а изборно право имају преко 400 милиона грађана. Прошли пут су европски избори одржани крајем маја 2019. године.
Ово је списак послова у ЕУ на највишим позицијама:
Председник Европске комисије
Председник Европске комисије је на челу извршног огранка ЕУ. Он поставља агенду политике и усмерава државну службу. Комсија је такође одговорна за предлагање закона, спровођење одлука, поштовање споразума ЕУ и управљање свакодневним пословима.
Председник такође представља ЕУ у иностранству и на самитима Г7 и Г20, као и на билатералним сусретима са трећим земљама, заједно са председником Европског савета и високим представником Уније за спољну политику и безбеност, пише ДW.
Председника предлаже Европски савет, формално га бира Европски парламент и мандат му траје пет година.
Председник Европског савета
Председник Европског савета је особа која представља и покреће рад савета, али је и главни представник уније на светској сцени.
Европски савет је колективно тело које дефинише свеукупни политички правац и приоритете Европске уније. Састоји се од шефова држава или влада држава чланица ЕУ, заједно са председником Европског савета и председником Европске комисије. Председника именују национални лидери, шефови држава или влада, земаља ЕУ, а улога укључује промовисање кохезије и консензуса унутар Савета.
Председник Европске централне банке
Улога председника је да води Банку (ЕЦБ) и њено главно тело за доношење одлука, и њу чини Управни савет, који се састоји од шесточланог Извршног одбора и гувернера централних банака 19 земаља еврозоне.
ЕЦБ, са седиштем у Франкфурту, у Немачкој, је званична институција ЕУ у срцу Евросистема и Јединственог надзорног механизма. Председника бира Европски савет.
Високи представник Уније за спољне послове и безбедносну политику
Високи представник ЕУ за спољну политику води пројектни тим „Европа у свету“ и његов посао је да представља ЕУ на међународним форумима као што су на пример Уједињене нације. Високог представника бира Европски савет.
Председник Европског парламента
Предсдник ЕП председава дебатама и активностима парламента, одговоран је за примену Пословника, председава пленарним седницама Парламента. За доношење већине закона ЕУ и буџета ЕУ такође је потребан потпис председника.
Парламент делује као сузаконодавац са Европским саветом, дели овлашћења да усваја и мења законске предлоге. Председник се такође обраћа Европском савету пре сваког састанка и износи ставове скупштине о темама које су на дневном реду Савета.
Председника именује Европски савет, а председника формално бира Европски парламент на петогодишњи мандат и представља скупштину у њеним међународним односима.
