На источном фронту у Украјини све чешће се бележе случајеви тешке инфекције која се развија у ранама које дуго остају незбринуте.
Због немогућности евакуације и недостатка правовремене медицинске помоћи, рањени војници понекад чекају данима или недељама пре него што доспеју до праве болнице, преноси Дојче Веле.
Реч је о гасној гангрени – болести која се обично везује за ровове из прошлих ратова, али према писању британског Телеграфа, сада се поново појављује у Украјини.
– О гасној гангрени учи се у школи, али у Украјини је сада видимо зато што рањеници нису адекватно збринути – рекао је за поменути медиј један волонтер из Запорошке области који се представио као Алекс.
Како наводи, у болницама се појављују људи „који су недељама били рањени и боравили само у подземним медицинским стабилизацијским просторијама, где су једва одржавани у животу“.
Тренутно не постоје независне потврде да је реч баш о тој инфекцији, али је јасно да је приступ првим линијама фронта изузетно отежан – руски дронови стално надлећу подручје и блокирају медицинску логистику. Поједине јединице остају без залиха, а нови војници понекад прелазе километре пешице да би стигли до места где се налазе повређени.
Како настаје гасна гангрена?
Гасна гангрена је једна од најагресивнијих инфективних болести јер разара мишићно ткиво изузетно брзо. Њен узрочник су клостридије – бактерије присутне у земљи и цревима. Саме по себи нису проблем, али постају смртоносне када се нађу у ткиву са мало кисеоника, какво се среће у дубоким ранама. Такво ткиво им омогућава несметано ширење.
Ратни услови, прљавштина, отворене повреде и недостатак хируршке заштите погодују ширењу болести. Код заражених се под кожом стварају мехурићи гаса, ткиво мења боју и отиче, а бол је изразито јак. Убрзо долази до сепсе, пада крвног притиска, поремећаја дисања и отказивања органа.
Без хитног лечења смртност је готово стопроцентна. Чак и у болници исход често зависи од тога колико је инфекција узнапредовала.
Да ли постоји терапија?
Једина шанса је моментална операција – потпуно уклањање мртвог ткива, уз интравенску примену најјачих антибиотика. Да би се одабрао прави лек, потребно је лабораторијско испитивање бактерија и њихових резистенција. То је могуће једино у добро опремљеним болницама, а не у импровизованим склоништима на линији фронта, где обично постоји само ограничена залиха антибиотика и без могућности замене ако је бактерија отпорна.
Гасна гангрена је у Европи практично нестала захваљујући развоју медицине. Током Првог светског рата односила је десетине хиљада живота – према неким изворима, само у немачкој војсци умрло је више од 100.000 људи. У рововима су рањеници лежали данима без санитета и основне хигијене.
До Другог светског рата ситуација се већ променила јер су антибиотици постали доступни. Тада резистенција скоро да није постојала, за разлику од данашњег времена, пише Дојче Веле.
